Do mcDonaldsa svi putići vode
Kuda god krenem, ma šta da radim,
i na javi i u snu tvoj lik mi je pred očima
treperi u isparenjima sintetizovanih polisaharida
i gleda me tako bledo, tako mlako i mlohavo
kako samo sir iz cheeseburger-a može
ti si kao krastavac iz usahle turšije
kao stegno klonirane krave koja već neko vreme nije među nama...
tu sam se, dragi prijatelji, već malo uzbudio. Setio sam se jednog prijatelja čija se žena pretvorila u hamburger. Jednog jutra se probudio i pored sebe na
jastuku video punačak hamburger. Prvo se pitao ko li se to sa njim već tako rano izjutra šali. Pitao se, pitao, i tako pitajući se pomalo i ogladneo. I hop, pojede on hamburger. Tek kad se zagrcnuo (umalo zagušio) na lakiranim noktima, shvatio je, no bilo je dockan. Ona se, jadna, sva bila pretvorila u hamburger, samo je nokte sačuvala (i još lakirala), valjda da bi mu se i kao hamburger što više dopala, a on, tako. Tipično muški, nepažljivo. Hop i gotovo.
A sve je počelo naoko bezazleno. Dugo su bili u braku, ljubav iz školske klupe, zvali su ih Romeo i Julija, ko stvoreni jedno za drugo, posao-karijera, slatka dečica, preselili se u veći stan ... šta da vam kažem. Jednom rečju - succes-story. No u zlo doba u susedstvu otvoriše mcDonalds. Ode on sa porodicom jedanput, dvaput, potom uvedoše redovni nedeljni ručak u Mac-u, pa i subotnji, kao zbog dece, voli žena itd. Poče i radnim danom da navraća, na šejk i pitu kao. A gde je šejk, tu je i stejk. Da ne dužim, pod stare dane se navuk'o na hamburger. I posle se sve odvijalo k'o u udžbeniku strave i užasa... Zapustio se, izgubio posao, zanemario familiju... Od svega toga njoj je, jadnoj, najviše smetalo to što je kao ženu više ne gleda. Mnogo je patila i bogu se molila, da joj usliši molbu, da je makar još jednom muž k'o ženu pogleda. Bog je, na nesreću, ču i desi se ono što se moralo desiti, a vama je iz prethodnog pasusa poznato. Strašna je ta zavisnost.
A nekada su se beograđani dičili mcDonaldsom kao nekom vrstom svetinje.
Još se na Dušanovom dvoru jeo Big Mac i to zlatnim viljuškama. Kad dođu na utakmicu u Zagreb, ponosito su pisali grafite pod strelicom usmerenom ka jugoistoku: McDonalds - 400km. Neki moji zagrebački prijatelji poludeli su od ljubomore, čujem da se još uvek leče. Ne treba da se sekiraju. U Beogradu je sve drugo prestalo, ostali su samo mcDonaldsi. Oni su preživeli i sankcije i bombardovanje, verovatno bi preživeli i atomski rat. K'o bubašvabe.
U Sidneyu sam '94. godine izbrojao 204 mcDonaldsa.
U Londonu danas teško da i postoji nešto što nije mcDonalds, čak i ako se tako ne zove.
L.A. je mcDonalds (sa pojačivačima ukusa).
Paja Patak (alias Jaka Racman) je Donald Duck. Predlažem da novi lanac pačijih proizvoda dobije ime po ovome junaku. Baš zgodno i marketing friendly.
Šilja je, ako se ne varam, pas. To nije zgodno, nije politički korektno.
Nekad sam se, još kao momak, organizovano borio protiv mac-ova. Lovio sam muhe i gojio ih u specijalnim inkubatorima (tzv. muharnicima) hraneći ih samo organski preradjenim mac-om. Onda bih roj takvih razjarenih muha-terorista (ne treba ih mešati sa terorističkom organizacijom Osa) pustio u, na prvi pogled, sasvim slučajno odabrani restoran brze ishrane. Zatim bih pao, previjajući se u grčevima (na to kukci otkidaju), ispred onog tužnog šanka sa kasama, a bez alkohola, dok bi se muhe-ovisnici, opijene poznatim mirisom, događale u tanjirima (i ustima) preneraženih posetilaca. Jednom sam se preobukao u agenta Kentucky Fried Chicken-a, sve sa kljunom i perjem i provalio na dečiji parti, gde sam deci održao vatren govor, ali ništa ne vredi. Njih je sve više. Doleću iz svemira i veselo lepršaju svojim sladunjavim salaticama iz staklenika.
Zagreb je dugo odolevao ovoj pošasti. Godinama je, kao i svaki grad koji drži do sebe i svoje povijesti, govorio ne tom nepoštovaocu ukusa (i mirisa). Pala je Moskva, pao Staljingrad, Sofija još odavno, al' Zagreb se ne da. Toliko sam bio ponosan što govorimo sličnim jezikom da sam i suzu umeo da pustim.
Možete zamisliti moj užas kada sam posle šest godina provedenih u tudjini (i u zabludi) na sred Jelačića placa ugazio u hamburger. Ostalo mi je samo da odem na kolodvorski mcDonalds i pojedem isti.
Ekskluzivno na Kliku: Live Mp3 s koncerta Vlade Divljana i Old Stars Benda
