Pretnja mehanizmom za ponovno uvođenje viza, koja je tokom prošle godine lebdela nad zemljama zapadnog Balkana, a pre svega nad Srbijom i Makedonijom, na određeno vreme je uklonjena, pišu "Novosti".
- Pregovori su propali, što znači da mehanizam neće brzo biti usvojen -, otkriva za "Novosti" evropski poslanik Tanja Fajon i član Spoljnopolitičkog odbora EP, izvestilac u senci za mehanizam za suspenziju vizne liberalizacije u ime evropskih socijalista.
Fajonova ističe da je sve zapelo oko toga što su pojedine zemlje, na čelu s Nemačkom, htele da ponovo otvore već dogovorena poglavlja iz mehanizma, koji se usaglašavao između Evropskog parlamenta i Evropskog saveta.
Oko predloga EK za uvođenje suspenzije bezviznog režima već se izvesno vreme vode konsultacije u evropskom trouglu Parlament - Komisija - Savet. Kada se činilo da je već sve dogovoreno, iskrsli su problemi.
- Ostalo je bilo da se samo dogovorimo oko reciprociteta. Ovo jedino otvoreno pitanje nije se direktno ticalo zapadnog Balkana. Reč je, naime, o zahtevu Evropskog parlamenta da se u celom paketu mera utvrdi i mogućnost da EU automatski suspenduje bezvizni režim s određenom državom koja uvede vize s nekom od zemalja članica EU, kao što je to nedavno bilo u ondosima između Kanade i Češke Republike. I, umesto da se dogovaramo samo oko toga, neke zemlje članice su ponovo otvorile pitanje Balkana -, prenosi Tanja Fajon.
"Novosti" iz dobro obaveštenih izvora u evropskim institucijama saznaju da se, zapravo, radi o istih onih šest zemalja potpisnica famoznog pisma kojim se, jesenas, tražilo ubraznje usvajanja mehanizma za suspenziju, iz straha od prevelikog broja lažnih azilanata. Najglasnija je bila Nemačka, koja je predvodila grupu od još pet zemalja: Francusku, Švedsku, Holandiju, Belgiju i Luksemburg.
- Evropski parlament je izašao s predlogom koji je vrlo fleksibilan i mnogo bolji za zapadni Balkan, od prvobitnog teksta. Izbacili smo kvote i uveli formulaciju u kojoj se, između ostalog, kaže da bezvizni režim može da bude suspendovan samo u slučaju izuzetnog priliva azilanata. Bilo je dogovoreno da tako ostane i da nadalje razgovaramo samo o reciprocitetu. Neke zemlje na čelu s Nemačkom su, međutim, tražile promenu već postignutog dogovora, na šta nismo pristali -, naglašava Fajonova.
Kako "Novosti" saznaju, šest zemalja je tražilo ne samo ponovno uvođenje procenata, nego su i insistirali da se tekst usvoji odmah, da bi vizni režim, po potrebi, mogao da stupi na snagu već ove zime.
Pregovori su, prema rečima Fajonove, tako propali krajem decembra. Iako se očekivalo da mehanizam bude operativan već od Nove godine, sada je jasno da od toga još duže vreme neće biti ništa.
Sada predstoji novo čitanje predloga direktive u Evropskom palramentu, ali sve neće ići tako glatko.
- Parlament će sada imati tvrđu poziciju nego ranije. Nećemo biti toliko fleksibilni prema predlogu Evropske komisije, jer nismo zadovoljni dosadašnjim radom Evropskog saveta - naglašava Fajonova i obećava dugu i tvrdu raspravu, što Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana, automatski ostavlja prostora da još, bez eventualnih restrikcija, koriste bezvizni režim -, kaže Fajonova.
Ipak, Tanja Fajon upozorava da to ne znači da se sada mogu dići ruke od lažnih azilanata.
- Naprotiv, treba pojačati napore da se ovaj problem reši uz strogo poštovanje principa sporazuma o slobodnom kretanju građana. Samo tako će se ukloniti pretnja da vize jednoga dana zaista budu ponovo uvedene. Jer, neke zemlje članice su prilično nestrpljive i zabrinute po tom pitanju - upozorila je naša sagovornica, koja izbliza prati ovaj dosije -, objašnjava Fajonova.
