Prosečna plata na ovom stresnom poslu je oko 55.000 dinara. Beneficirani staž se podrazumeva i na godinu se dobija još dva meseca za 18 spremača umrlih.
Uz redovne, veoma stroge godišnje preglede, od laboratorije pa sve do pažljivih psiholoških testova, radnici dobijaju i gratis odmor, jer im je obezbeđeno deset dana u banji u Ivanjici, pišu Novosti.
- Najteže je kada dođu roditelji ili rodbina dece i mladih ljudi koji su umrli. U pet minuta, koliko je ostalo da se obavi identifikacija, a mi preuzmemo odeću, skupi se sva tuga koju vam ne mogu opisati - priča Miroslav Đorđević, radnik na mestu spremača umrlih u JKP "Pogrebne usluge" i dodaje da "za smrt niko nije spreman i nema čoveka koji to može da preboli. I tek mnogi ovde, u kapeli, shvate da najdraži odlaze zauvek. Mi koliko možemo, pokušamo da nekako olakšamo taj bol."
Radnici u kapeli u Deligradskoj svakodnevno rade i primaju tela pokojnih koje valja pripremiti za poslednje putovanje. Nagledali su se svega i svačega i kažu da je ponekad veoma teško raditi.
Spremni za put
Sve su to porodični ljudi, stabilni i mirni. Jer, tako posao zahteva. Ipak, ima i onih koji ne izdrže da se nose sa svakodnevnom tugom pa je par njih prebačeno na druga radna mesta. Svaki radnik mesečno ima dodira sa oko 300 pokojnika.
- Naš glavni zadatak je preuzimanje svih preminulih lica sa područja Beograda, iz zdravstvenih ustanova, staračkih domova, prihvatilišta za odrasla lica, sa VMA, sva lica koja MUP donese ili sa sudske medicine - kaže Mirjana Sekulić, rukovodilac RJ "Kapela".
Ima, kažu radnici, i pokojnika za kojima niko ne žali. Za neke ljude se ni porodice ne interesuju, a za 158 preminulih niko se nije javio, pa su sahranjeni o trošku države. Od toga je 41 penzioner.
