Da je nešto trulo u državi Srbiji, svima nam je odavno jasno, ali kada pojedini ne prestaju da demonstriraju "moć" i nakon što su više puta stavljeni na "stub srama", onda jednostavno tamo i treba da se nađu svaki put kada se neko usudi da digne glas.
Zatvaranjem očiju pred istinom nikada nikome nije donelo nikakve koristi i dokle god se vodimo time da je bolje da ćutimo, za početak, nećemo moći ni k’o ljudi da se vozimo gradskim prevozom.
S obzirom na to da se neretko piše o problemima građana sa BusPlus kontrolorima (i vice versa), pomislili biste da je GSP za ovo vreme uspeo da uvede neki mir i ravnotežu, kao i da (ako ništa drugo), a ono barem bira koga zapošljava (milioni u ovoj zemlji nemaju posao), ili da ga pristojno obuči za posao koji radi.
Tokom jučerašnjeg dana , oko 20:40, dogodio se novi incident, ovoga puta u autobusu oznake ПО206 kada je I.G. (25) hteo da kupi kartu u autobusu. I.G. je vozaču autobusa, za kupovinu karte, ponudio tri novčanice u vrednosti od 100, 200 i 500 dinara uz objašnjenje da je to jedino što ima, na šta je dobio odgovor od vozača da sedne, jer ovaj nema da mu vrati kusur. Cela priča bi se, najverovatnije, tu i završila da na sledećoj stanici nisu ušli BusPlus kontrolori.
Nakon što mu je zatražila kartu i nakon što je mladić objasnio razloge zbog kojih kartu nema, kontrolorka (koja je odbila da da svoje podatke) mu je rekla da je on po zakonu dužan da kod sebe pri ulasku u prevoz ima tačan iznos u novčaniku. Kada ju je I.G. pitao koji zakon to tačno nalaže, ona je odgovorila da ne zna ime zakona i da ne nosi zakon sa sobom jer nije pravnik. Zatim je insistirala da I.G. izađe iz vozila i kupi kartu na nekom od kioska kako bi mogao da nastavi vožnju u nekom drugom autobusu. Autobus je u tom trenutku prolazio ulicom Kneza Miloša, delom pored kanadske ambasade, gde je kartu nemoguće kupiti. U narednih nekoliko autobusa I.G. takođe nije mogao da dođe do karte jer vozači ili nisu imali sitno, ili im aparat nije radio, te je na kraju bio primoran da zaustavi taksti i plati preko 700 dinara vožnju do kuće, koja je, podsećamo, trebalo da ga košta 140 dinara.
Smatrajući da su njegova ljudska i građanska prava ugrožena, I.G. je odlučio da pošalje mail nadležnima u BusPlus-u, da ispriča šta se dogodilo i da zatraži odgovor na nastalu situaciju. Odgovor je stigao od gospodina Aljoše Dragaša, rukovodioca službe za podršku korisnicima, a gospodin Dragaš je odgovorio na apsolutno sve, osim na postavljena pitanja. Citirao je izvod iz zakona u kojem se naravno ne pominje šta je putnik u obavezi sa uradi ukoliko vozač nema da mu vrati kusur, već samo šta se dešava ukoliko kartu nema. Pored toga on je upozorio I.G.-a da mu obraćanje medijima neće pomoći da mu ponište opomenu (koju on nije ni dobio), a ono što je takođe šokantno jeste i činjenica da oni krivicu, očigledno u nedostatku objašnjenja i rešenja, pokušavaju da prebace na vozače, te je gospodin Dragaš savetovao I.G.-u da sledeći put napusti vozilo i prijavi vozača.
Trojka.rs je došla u posed mailova koje je I.G. razmenio sa gospodinom Aljošom Dragašem, pa vam ih prenosimo, kako biste mogli da vidite detalje ovih prepiski:
- Sve što sam ja želeo jeste da dobijem izvinjenje u ime „BusPlus“ firme za apsolutno bespotrebno maltretiranje koje sam pretrpeo sinoć, kao i gubitak novca do kojeg uopšte nije moralo da dođe. Zaista ne razumem kako jedna ozbiljna firma (barem se tako predstavlja) poput „BusPlus-a“ sebi može da dozvoli ovakve propuste i ovakvo šikaniranje građana. Zaista nisam u situaciji da svaki put, pre nego što uđem u autobus, rasitnjavam novac kako bih imao tačan iznos za kartu kod sebe, a ne smatram da 200 dinara koje sam ponudio predstavlja ogromnu svotu za koju je nemoguće naći kusur. Na kraju krajeva, ukoliko nisu u stanju da realizuju neku uslugu, onda ne bi trebalo ni da je nude -, rekao je I.G. za naš portal.