Svake godine širom sveta bude ubijeno 100 miliona ajkula svih vrsta, znatno više od broja neophodnog da bi se vrste obnovile, što vodi ka opadanju broja vrsta, otkriva jedna od najobimnijih ikada sprovedenih studija o nezakonitom ubijanju ajkula.
Prilikom izrade statističkog izveštaja, naučnici Univerziteta Dalhauzi u Halifaksu (Kanada) uzeli su u obzir podatke iz gotovo 100 ranijih dokumenata kako bi ustanovili broj nezakonito ubijenih ajkula i utvrdili su da se godišnje ubije između 6,4 odsto i 7,9 odsto ajkula svih vrsta. Zatim su analizirali podatke o 62 vrste ajkula i ustanovili da stabilnost vrsta može da se održi samo ako se godišnje ubije najviše 4,9 odsto ajkula. Sve iznad ovog broja na duži rok ugrožava opstanak vrsta, kao što su Carcharhinus longimanus (ajkula sa belim vrhom), kučina ili atlantska psina (Lamna nasus) i nekoliko vrsta ajkula čekićara.
Masovno ubijanje ajkula počelo je devedesetih godina, kako bi se zadovoljili apetiti ljubitelja supe od ajkulinih peraja, koja se u nekim delovima Azije podjednako ceni kao i tartufi i skupoceni kavijar. Prema nekim informacijama, porcija supe od ajkulinih peraja košta čak 100 dolara. Kako bi izbegli prijavljivanje ulova cela ajkule u lukama, to jest kako ne bi premašili kvote dozvoljenog ulova, ribari odsecaju peraja živim ajkulama i vraćaju njihova tela u okean.
Tim naučnika okupljenih oko Borisa Vorma kaže da je broj od 100 miliona ubijenih ajkula godišnje prilično umerena procena, ističući da bi taj broj mogao da iznosi čak 273 miliona, piše Gardijan.
Na zahtev UN, Konferencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama (CITES), koja je 2010. godine zvanično odbacila zahteve za efikasnije regulisanje trgovine najugroženijim vrstama, sastaće se ove nedelje u Bankoku kako bi konačno razmotrila pitanje zaštite retkih vrsta ajkula.
