Marihuana, marica, trava, vutra ili kako god je zovete je produkt biljke Cannabis sativa, i uglavnom se konzumira pušenjem, kako bi se postigao efekt blage euforije i promene stanja svesti, iliti ono što mladi zovu “naduvanost". Širom sveta, ljudi u odelima, upitnog znanja i motiva, su zabranili njen uzgoj, posedovanje i konzumaciju i stavili je na listu opojnih droga i psihoaktivnih supstanci.
S druge strane, procenjuje se da otprilike 190 miliona ljudi širom sveta konzumira ovu biljku. A budući da po ulicama ne viđamo horde pomahnitalih, krvožednih narkomana koji su se navukli na ovo zlo, pitanje je koliko stvarno znamo o marihuani.
Idesh! magazin sastavio je listu 10 stvari koje su malo kome poznate.
3000 naduvanih godina
Trava se puši već skoro 3.000 godina, a najstariji stash je pronađen na iskopinama u pustinji Gobi. Za one koji ne znaju, Gobi je pustinja koja se proteže velikim delom Mongolije i Kine, i Sahara je prema njoj raj na zemlji. Nije ni čudo što je ekipa tamo morala da duva, čovek može da poludi kad shvati da živi na verovatno najgorem mestu na Zemlji. Biljka je verovatno pripadala šamanu koji mora da je na 40°C svežeg pustinjskog vazduha video svakakva čudesa. Zato valjda i jesu mongolske horde par stotina godina kasnije premlatile toliko ljudi.
Niko od mare umro nije
I premda se puši već nekoliko hiljada godina, do sada nije evidentiran ni jedan jedini smrtni slučaj uzrokovan predoziranjem. Zapravo, činjenica je da bi za predoziranje bilo potrebno popušiti čak 680 kilograma trave u roku od pola sata, što je i najzagriženijim fanovima ipak malo previše. Čak i da popušite toliko, ne bi umrli od THC-a (psihoaktivna supstanca koja je odgovorna za sve te čudesne nuspojave nakon konzumacije), nego od trovanja karbon monoksidom iz dima.
Ko se šita lati, zatvorom plati
Iako se kod nas možete izvući sa prilično blagom kaznom za posedovanje par grama marihuane (pretpostavljamo da niste jedan od onih koji ju tankerom donosi iz Južne Amerike), još uvek postoje zemlje u kojima ćete doslovno platiti glavom za bilo kakav kontakt s njom. Avganistan, Borneo, Bruneji, Kina, Indija, Iran, Irak, Laos, Malezija, Nigerija, Pakistan, Singapur, Somalija, Sudan, Vijetnam i Jemen su definitivno za izbegavati ako ne možete bez džointa.
Događalo se tako da krijumčari ubace paketić nepažljivom turisti u torbu i iskoriste ga kao mulu, pa kad te ulove na kontroli, probaj objasniti da ti je neko podvalio. Eto ti Somalije i Sudana, potpuno je razumljivo da im je marihuana najveći problem.
Džidža spašava rudare dubokog mraka
Sećate li se onih čileanskih rudara koji su 2010. bili 69 dana zatočeni ispod 600 metara stena i njihovih srećnih lica nakon što su napokon opet ugledali svetlost dana?
Ta sreća je verovatno delom uzrokovana marihuanom, koju su im svakodnevno slali dole. Jer šta čovek stvarno može raditi kad je zarobljen ispod planine, osim pušiti, piti i gledati porniće?
Ko maricu uživa, ne brine ga prometna gužva
Vrlo čest stereotip je da ljudi pod uticajem marihuane lošije voze i češće izazivaju nesreće. Realnost je da ćete teško pobiti 20 ljudi na autobusnoj stanici ako vozite 30 km/h i stajete 20 metara pre semafora. Eventualna negativnost ovakve vožnje su besni pogledi bakica na biciklima koje vas pretiču sa 40 km/h, ali one ne znaju da vi spašavate živote! Istraživanja su pokazala da naduvani ljudi mnogo ređe izazivaju nesreće nego “čisti vozači” (ne uzimamo u obzir da su ta istraživanja možda radili na Univerzitetu THC u Amsterdamu), a procenat nesreća sa smrtnim posledicama je gotovo zanemariv. Sa druge strane, znamo šta potpuno legalni alkohol čini na putevima.
Zašto, sine, nisi diplomirani vutrolog?
U SAD-u možete pohađati dva fakulteta koja će vas naučiti sve što treba znati o uzgoju i konzumaciji marihuane. Pa ako ne želite biti ekonomista ili pravnik kao svi vaši prijatelji, a Detroit i Oakland su vam blizu (evo, odmah tu iza ugla), zašto ne postati diplomirani travolog? Ipak, treba napomenuti da je konzumacija marihuane u učionicama zabranjena (zato su im pauze između predavanja verovatno vrlo zanimljive), ali svejedno možete odgajiti svoju biljku, paziti je i maziti i usput učiti o njenoj istoriji, upotrebi i budućnosti, pre svega u medicini.
On konoplju nosi, njome se ponosi
Konoplja, iliti “ona marihuana koja se baš i ne puši”, sve više nalazi svoju primenu u savremenoj industriji, a vrlo je popularna i među Zelenima (kakva slučajnost). Tako je možemo koristi za proizvodnju papira, odeće, bio goriva, građevinskog materijala i zdrave hrane (to na žalost ne znači da možete popušiti majicu od konoplje kad izađe iz mode, mada… možda…). A nije ni čudo, jer se ovaj materijal koristi od pamtiveka, a poznat je po svojoj čvrstini, trajnosti i izdržljivosti.
Otkud ti ime, o biljko zelena?
Niko ne zna odakle potiče reč marihuana. Neki govore da je složenica reči Maria i Juana, što je sleng termin za prostitutke. Drugi pak veruju da je proizašla od reči maraguanqou, što otprilike znači “opojna biljka” ili mallihuan, što znači zatvorenik. Ono što znamo, pročitali smo na internetu, je da se do kraja 19. stoleća uglavnom oslovljavala jednostavno kao kanabis, a onda je verovatno neki Meksikanac, zatvoren u bordelu u Guadalahari, povukao dva-tri dima i viknuo -Vamolos, Maria y Juana!!!- Kako ono kažu, sve ostalo je istorija…. Plastik Vutrastik
Danas se sve može proizvesti sintetički, pa zašto ne i marihuana? I dok se za ovu organsku varijantu treba osigurati veliki prostor, adekvatna temperatura i svetlo i dovoljno novca za potplatiti policiju i radoznale komšije, ista stvar se može dobiti u laboratoriji. Dobro, nije baš isto pušiti biljku i progutati pilulu koncentrovanog THC-a, ali trend “tabletiranja” marihuane je sve jači. Sad se samo čeka kad će neka od velikih farmaceutskih firmi na tržište izbaciti revolucionarni lek na bazi THC-a, uz kratku poruku javnosti -Žao nam je što smo govorili da je trava loša, ali ne bojte se, od kad smo je MI sintezirali, postala je čudotvorna!-
Najbolja gandža
U Amsterdamu se svake godine održava neslužbeno svetsko prvenstvo u travarenju, poznati Cannabis Cup. Osnovao ga je davne 1987. godine urednik časopisa High Times, Steven Hager, i glavni je događaj svakog uzgajivača i konzumenta koji drži do sebe. Ljudi iz svih krajeva kugle zemaljske dolaze sa svojim prvoklasnim primercima i takmiče se za titulu najbolje sorte na svetu. Naravno, posetioci mogu i sami degustirati i tražiti svog favorita, a ako neko misli da je glavni pušač u društvu (hmh, ovo ne zvuči dobro…), može da odmeri snage s drugim travomanima.
