WDR
Tokom svog nedavnog boravka u Beogradu, poznati filmski reditelj Andrej Končalovski - Rus koji godinama živi u Americi - u intervjuu za ?Politiku?, odgovarajući na pitanje kako popraviti ukus publike, rekao je, a ?Politika? neoprezno prenela: ?Da bi se popravio ukus publike treba joj dati mogućnost da zarađuje više novca, omogućiti joj da pošalje svoju decu u inostranstvo, omogućiti im da idu u dobre škole. Predžajev je jednom rekao: ?Kad je u zemlji glad, onda pitanje hleba postaje duhovno?. Zato duhovnost u čistom vidu nikome nije potrebna ako je čovek gladan. Treba ga nahraniti, treba više hleba i kobasica i, naravno, sačekati još dvesta godina...?.
Končalovski, razume se, nije govorio o Srbiji, ali se Srbija - zbijena oko redova za ulje, mleko, šećer i staru deviznu štednju jer se strpljivim građanima isplaćuje fantastičnih deset maraka mesečno - prepoznala u svakom rediteljevom kadru; ono što se nekad zvalo kultura i što je vekovima bitisalo u nekakvoj duhovnoj sferi - pretvorilo se u propagandni kič, u masovni ukus koji diktiraju TV Pink i meksičke sapunice. Zemlja koja je pirateriju - muzičku i filmsku - uredno legalizovala, država u čijem glavnom gradu, duž Bulevara revolucije, najvećeg buvljaka Evrope, možete na istoj kartonskoj kutiji (koja imitira tezgu) zajedno da pazarite knjigu o Srbima kao narodu najstarijem i najponosnijem, ali i jevtine turske gaće... u takvoj paranormalnoj državi sasvim je prirodno da se pitanje kulture - kroz filmove, knjige, izložbe, muzička izdanja, performanse, urbani život - smatra nepotrebnim luksuzom, zapadnjačkom izmišljotinom, baš u času kad smo opet i ponovo okruženi mnogobrojnim neprijateljima koji žele da nas unište.
Srbija je postala država kiča i falsifikata; bugarski diskovi, rumunske video kasete, fotokopirana izdanja knjiga, zbirke patriotske poezije koje se proglašavaju remek-delima, staljinistički govor koji se uselio u mentalni sklop svih onih koji čitaju ?Politiku? ili gledaju televiziju... Retke oaze autentične kulture unapred su neprijateljske i osuđene na propast; umesto gostovanja umetnika iz sveta, dobijamo primitivizam oličen u akciji ?JUL u julu? gde se svaka priredba koristi za vatrene antizapadne govore, doživeli smo da novi album Zorice Brunclik - aktiviste Jugoslovenske levice - bude oficijalno podržan lično od ministra kulture Željhka Simića koji je o Brunclikovoj napisao tekst s toliko ushićenja kao da je u pitanju Marija Kalas...
U takvoj atmosferi biološkog logora gde je preživljavanje jedina fizička i duhovna potreba - sve je moguće. Pre nekoliko dana, recimo, saznali smo da je državni izdavač ?Narodna knjiga? objavilo knjigu Brusa Hofmana ?Terorizam iznutra?. Danas saznajemo da je izdavač, ne konsultujući Hofmana, u njegovu knjigu ubacio čitavo jedno novo poglavlje o Kosovu - koje je napisao revnosni državni novinar. Povrh svega, čuli smo da Hofman nije prodao prava na objavljivanje svoje knjige u Srbiji - dakle, čista piraterija je u pitanju.
Detalj o Hofmanu i njegovoj knjizi koju dopisuje ko stigne - ponovo nas vraća na Končalovskog i njegovu tezu da glad i duhovnost ne idu zajedno; zato je današnja Srbija, bar kad je o kulturi i potkulturi reč, negde tamo gde je nekad bio Jozef Gebels koji je u lucidnijim trenucima izjavljivao: ?Čim čujem reč kultura - hvatam se za pištolj?.
Od ćutanja do pištolja, shvatili ste - samo je jedan korak...
