Dok je većina smrtnika bila kući pokušavaju da ukapira uputstvo za sklapanje ormara, najpametniji ljudi na svetu razmišljali su rešavali neke od najvećih svetskih pitanja. Teorije i dokaze kosu su ovi ljudi predstavili promenili su poimanje univerzuma, čineći da naizgled nemoguće postane stvarnost.
5. Albert Anštajn
Kada se radi o svetskim genijima, jedan od najpopularnijih jeste upravo Albert Anštajn. Časopis Time je proglasio Anštajna "Ličnošću veka“ 1990. godine zbog njegovih teorija o prostoru i vremenu, poput kontroverzne formule za jednačinu mase i energije (E=mc2). Čuveni naučnik je radio obimne studije o crnim rupama i gravitacionim poljima i dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1921. godine.
4. Leonardo Da Vinči
Leonardo Da Vinči je obeležio svoje vreme. I ne samo to, njegova proučavanja, skice, pa čak i obične škrabotine su bile vekovima ispred njegovog vremena! Renesansni čovek, slavan zbog svojih dela poput "Mona Lize“ ili "Poslednje večere“ bio je jedan od prvih ljudi koji je istraživao i dokumentovao mehanizme ljudske anatomije.
Imao je teorije o geografskom vremenu i tektonskim pločama u vreme kada su njegovi savremenici mislili da je zemlja ravna. Da Vinčijeva tehnološka genijalnost uključuje i teorije o solarnoj energiji, hidrodinamici i mašinama poput digitrona, tenkova, podmornica i aviona. Nekih 500 godina pre nego što su se pojavili.
3. Terens Tao
Ako mislite da je matematika teška, ne pričajte to Terensu. Rođen 1975. godine, moderni pametnjaković je počeo da rešava matematičke probleme sa navršene dve godine i dobio najbolji rezultat ikad na SAT matematičkom testu kada je imao osam godina.
Tao je sa devet godina počeo da pohađa časove matematike koji se uče na fakultetu i dobio diplomu i zvanje mastera sa 16 godina. Do 20. godine dobio je doktorsku diplomu na Prinstonu i potom postao redovni profesor na kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu u 24. godini.
Pored toga što je napisao preko 230 naučnih radova, kolege naučnici cene Taa i zbog doprinosa harmonijskoj analizi, parcijalnoj diferencijalnoj jednačini, aditivnoj teoriji brojeva i kombinatorici.
2. Stiven Hoking
Stiven Hoking je više od naučnika kvadriplegičara koji koristi kompjuter za govor zbog komplikacija sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom. On je blistavi um koji je razvio teorije o kosmologiji, crnim rupama i kvantnoj gravitaciji.
Prvi je objasnio kosmologiju kao vezu između kvantne mehanike i Anštajnove opšte teorije relativnosti. Kako se Hokingovo zdravstveno stanje pogoršavalo, on je razvio način da komunicira koristeći oči i naučio da računa jednačine i razvija teorije u svojoj glavi, poput njegovog drugog zakona o dinamici crnih rupa i otkrića Hokingove radijacije 1970. godine.
Hokingova knjiga “Kratka istorija vremena” bila je bestseler preko četiri godine u Velikoj Britaniji od 1980.godine.
1. Nikola Tesla
Dok su mnogi veliki umovi imali podršku svojih supruga, asistenata i drugara, Nikola Tesla je bio prilično sam u svojim otkrićima. Kao čovek ispred svog vremena i elektro inženjer, Tesla je imao oko 700 patenata.
Dok su Tomas Edison i Džordž Vestinghaus uzeli zasluge za pronalazak električnih sijalica i srodnih delatnosti, Tesla je bio taj koji je radio kao konsultant kod obojice i koji je patentirao AC indukcioni motor i zaslužan za mnoge druge.
Takođe, on je otkrio električni sistem naizmenične struje, radio komunikaciju i zaslužan je za napredak tehnologije rendgena. Napravio je patent za avion koji koristi koncept cerada-rotor/cerada-krila, bez koga nema modernih aviona.
Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.
Tesla se rodio u srpskoj porodici u tadašnjoj Vojnoj krajini, u mestu Smiljane kod Gospića koje je tada bilo deo Austrijskog carstva. Bio je takođe lični prijatelj književnika Mark Tvena. Preveo je nekoliko pesama Jovana Jovanovića Zmaja koga je lično upoznao kada je posetio Beograd.
Bio je nominovan za Nobelovu nagradu, koju nikad nije dobio. Bez njegovih izuma ne bi bilo modernog sveta kakav poznajemo.
