Možda je tehnologija koju osmišljavamo sve "pametnija", ali novo je istraživanje pokazalo da je ljudska inteligencija globalno u opadanju. Tačnije, istraživači su došli do podataka da su savremeni "zapadnjaci" izgubili 14 bodova IQ-a u proseku u odnosu na one koji su živeli u viktorijansko doba.
Razlog tom opadanju, tvrdi jedan od pokretača istraživanja, dr Jan te Nijenhuis, profesor psihologije na Univerzitetu u Amsterdamu, jeste činjenica da žene s višim koeficijentom inteligencije imaju manje dece od onih sa nižim koeficijentom inteligencije. Ovo nije prvi put da se na taj način povezuje koeficijent inteligencije i sklonost ka reprodukciji, ali to nije ni prvi dokaz o potencijalnom opadanju ljudske inteligencije, piše Index.
Međutim, neki stručnjaci tvrde da se ova pojava desila mnogo ranije.
- Smanjenje ljudske inteligencije (ako je do njega uopšte došlo) počelo je u vreme kada je prirodna selekcija postala opuštenija - kazao je dr Džerald Krabtri, profesor patologije i razvojne biologije na Stanfordu.
- To se dogodilo kad su naši preci počeli da žive u gradovima i imali osigurano snabdevanje hranom - dodao je Krabtri.
Sa druge strane, dr te Nijenhuis i njegovi saradnici proučavali su rezultate 14 istraživanja o inteligenciji sprovedenih između 1884. i 2004. godine, uključujući i jedno koje je proveo ser Frensis Galton, engleski antropolog i rođak Čarlsa Darvina. Svako od tih istraživanja ispitivalo je takozvanu vizuelnu reakciju ispitanika (koliko im je dugo trebalo da pritisnu tipku kao reakciju na viđenu stimulaciju). Vreme potrebno za reakciju odražava brzinu mentalnog procesuiranja osobe te se smatra glavnim pokazateljem ukupne inteligencije.
Krajem XIX veka prosek vizuelnih reakcija bio je oko 194 milisekunde, pokazale su analize. U 2004. ta se brojka popela na 275 milisekundi. I iako su sprave koje su merile vreme krajem XIX veka bili manje precizne nego one koje se upotrebljavaju danas, dr te Nijenhuis tvrdi da su ti podaci itekako uporedivi.
Neka su druga istraživanja pokazala znatan rast ukupne inteligencije od 1940-ih naovamo, a taj se fenomen naziva Flinovim efektom. Ali, te Nijenhuis objašnjava da Flinov efekat odražava uticaj faktora okoline, kao što su bolji edukacijski sistemi, higijena i prehrana, te na taj način "kamuflira" stvaran pad genetski nasleđene inteligencije u zapadnom svetu.
