Šta je to što slovenačke gimnazijalce toliko privlači bureku pa ga, uprkos nerazumevanju svojih roditelja i domaćeg kulturnog establishmenta, ponekad stavljaju ispred svih priznatih vrednosti, pitanje je na koje je odgovor pokušao da da antropolog Jernej Mlekuž sa Instituta za slovenačko iseljeništvo.
Mlekuž je svoj odgovor objavio u najnovijem broju hrvatskog naučnog časopisa "Etnološka tribina", nakon dugogodišnjeg proučavanja burek-subkulture u Ljubljani, piše zagrebački “Jutarnji list”.
Pitanje je intrigantije zbog činjenice da je reč o orijentalnom kulturnom elementu, koji izuzetno gostoprimstvo nalazi u u Sloveniji, koja pripada alpskom kulturnom arealu, piše list.
Već duže vreme u Sloveniji je na ceni sve u vezi sa burekom. Autor je objavio knjigu "Burek.si? Koncepcti / recepti", internet server i elektronska adresa koji su nazvani po bureku - mesni@burek - postali su stvar prestiža, rasprave se vode na blogu lista "Delo" "Burek blog", a vodič "Lonely Planet" za Ljubljanu naziva ga "taj plebejski, jeftini, masni podlac".
Izdanje stripa "Druge Evrope", one između Albanije, Ukrajine, Litvanije i Slovenije nosi naziv Stripburek.
Njegovo posebno slovenačko izdanje "Striburek" na naslovnoj strani ima jednačinu, u kojoj masnoća od svih drugih kvaliteta jedina ima "snagu" kvadrata.
Čak idu dotle da parafraziraju stihove slovenačkog nacionalnog velikana Franca Prešerna, tako da ispada: "Kao lepe su Ljubljančanke na glasu oduvek, ali ni jedna nije dobra kao masni (burek)", piše "Jutarnji list".
U drugom slučaju, pažnju istraživača na Internetu privući će slogan na arapskom pismu, pod kojim je moguće dešifrovati parafrazu "burek je veliki".
Burekoljubac je iskoristio popularnost verskog izraza "Alah je veliki" da bi “podigao krila” omiljenom orijentalnom jelu od testa.
Od svih njegovih kvaliteta, fanovi bureka na prvo mesto stavljaju masnoću i kažu da "što je masniji, burek je bolji".
To je suprotno vrlo jakoj propagandi zdravog života, koja je upravo masnoću proglasila "Ahilovom petom bureka", a to je "značilo početak pogroma sa inkvizicijom i lovom na veštice, uz sav pripadajući spektakl", kaže Mlekuž.
Ipak, mladim konzumentima je malo što je burek mastan. Oni traže ultramastan burek, jer ako to nije, jednostavno ne valja.
Učenik katoličke Škofijske gimnazije A.J. precizira kakav mora biti: "Kad dobiješ burek koji vidiš kroz papir, unapred znaš da će biti dobar".
Njegov kolega iz ljubljanske gimnazije Bežigrad, J. V. kaže da je "definicija bureka da mora biti mastan“.
Pobuna protiv torture zdrave hrane ovde se spaja sa pobunom protiv kulturnog establishmenta.
Bureci iz slovenačkih pekara nisu dobri jer nisu masni, nego su dobri oni iz kojih se cedi mast, a takve prave burekdžije Albanci. Nesumnjivo je reč o otporu prema “amerikanizaciji” ili “mekdonaldizaciji”, dakle, o suprotstavljanju standardizovanoj, racionalizovanoj, hegemonskoj američkoj kulturi, o begu od dominantne porodične strukture prehranjivanja i o begu od autoriteta odraslih, kaže Mlekuž.
Istovremeno je, smatra on, reč o neprihvatanju jugofobije, balkanofobije i drugih nacionalističkih pojava, što se sve manifestuje u diskusijama, komentarima i izjavama na brojnim internet stranicama i forumima, do teksta “Burek bi, a džamije ne bi, a??”.
Sve to je, po Mlekužu, ipak u drugom planu. Sva ta rasprava privezak je spektakularnom stilu subkulturne komunikacije, koja usmerava pažnju na sebe, tako da premešta, preokreće i ruši dominantna značenja.
Reč bunt, smatra Mlekuž, kod mladih buregdžija najverovatnije treba staviti u navodnike.
