Naučnici su na ovogodišnjoj TEDx konferenciji, koju je sponzorisao National Geographics, razmatrali mogućnost da se na Zemlju vrate 24 izumrle vrste.
Među životinjama koje bi dobile drugu šansu da hodaju Zemljom nalaze se ptica dodo i paraket iz Karoline, zebra ravnica koja je nekada živela u Africi i koja je poslednji put viđena 1904. godine. Poslednji divlji paraket ubijen je 1870. godine, dok je poslednji u zarobljeništvu umro 1883. godine.
Naučnici su na konferenciji životinje birali na osnovu nekoliko kriterijuma, a diskutovalo se i o etičnosti njihovog ponovnog oživljavanja.
Neki od kriterijuma bili su: Da li su te vrste bile poželjne na Zemlji? Da li su imale neku poželjnu ekološku funkciju? Da li ih je čovečanstvo volelo?
Ono što je takođe bilo vrlo važno, bila je mogućnost njihovog ponovnog uvođenja u ekosistem i koji su bili razlozi za njihovo nestajanje.
Proces vraćanja izumrlih vrsta uključuje uzimanje njihovog DNK i njegovo sklapanje u pun genom koji se potom ubacuje u embrione ćelije iz kojih je izvađen njihov DNK. Potom se traži odgovarajući živi surogat kome će te ćelije biti ubrizgane i koji će ih roditi.
Naučnici iz Francuske i Španije pre deset godina uspeli su da u život vrate izumrlu vrstu divlje koze, ail je ona nažalost bila živa svega 10 minuta.
Cena ponovnog oživljavanja varira od vrste do vrste, ali se veruje da bi cifra mogla da iznosi više stotina hiljada dolara.
Ova ideja pojavila se nakon što su naučnici uz pomoć kloniranja pokušali da u život vrate jednu vrstu žabe.
Naučnici su na ovogodišnjoj TEDx konferenciji, koju je sponzorisao National Geographics, razmatrali mogućnost da se na Zemlju vrate 24 izumrle vrste. Ali pravi „Park iz doba jure“ ne dolazi u obzir pošto je DNK dinosaurusa previše star.
Među životinjama koje bi dobile drugu šansu da hodaju Zemljom nalaze se ptica dodo i paraket iz Karoline, zebra ravnica koja je nekada živela u Africi i koja je poslednji put viđena 1904. godine. Poslednji divlji paraket ubijen je 1870. godine, dok je poslednji u zarobljeništvu umro 1883. godine.
Naučnici su na konferenciji životinje birali na osnovu nekoliko kriterijuma, a diskutovalo se i o etičnosti njihovog ponovnog oživljavanja.
Neki od kriterijuma bili su: Da li su te vrste bile poželjne na Zemlji? Da li su imale neku poželjnu ekološku funkciju? Da li ih je čovečanstvo volelo?
Ono što je takođe bilo vrlo važno, bila je mogućnost njihovog ponovnog uvođenja u ekosistem i koji su bili razlozi za njihovo nestajanje.
Proces vraćanja izumrlih vrsta uključuje uzimanje njihovog DNK i njegovo sklapanje u pun genom koji se potom ubacuje u embrione ćelije iz kojih je izvađen njihov DNK. Potom se traži odgovarajući živi surogat kome će te ćelije biti ubrizgane i koji će ih roditi.
Naučnici iz Francuske i Španije pre deset godina uspeli su da u život vrate izumrlu vrstu divlje koze, ail je ona nažalost bila živa svega 10 minuta.
Cena ponovnog oživljavanja varira od vrste do vrste, ali se veruje da bi cifra mogla da iznosi više stotina hiljada dolara.
Ova ideja pojavila se nakon što su naučnici uz pomoć kloniranja pokušali da u život vrate jednu vrstu žabe.
