Legendarni hrvatski izbornik, Miroslav Ćiro Blažević, vodi tešku bitku s karcinomom i to po treći put u životu. Bolest mu je prvi put dijagnosticirana 2011. godine i dva puta ju je pobijedio, ali sada se opet vratila i nažalost proširila.
Ćiro je gostovao u emisiji Zdravlje na kvadrat, a govorio je o borbi s bolešću.
"Gotovo je sigurno da ne bih doživio tako duboku starost da sam drugačije nego zdravo živio. Došao sam tu da kažem istinu, jer sve drugo bi moglo tebe povrijediti, a ti to ne zaslužuješ. Nisam pazio nikad na prehranu. Nikada! Ne pijem, pite jedem, sarmu jedem, ali nikad nisam, tako reći, popio kap alkohola jer moj otac je pio za pet generacija. Donedavno sam vježbao, a onda sam shvatio da ne mogu više. I to hendikepira u mnogočemu, ali se sjetim svoje starosne dobi i znam da se čak moram čuvati i od rekreativnih aktivnosti", rekao je Ćiro.
O borbi s rakom
Prisjetio se 2011. godine i kako je izgledala njegova prva borba.
"PSA je bio visok. I onda sam išao u Ženevu na biopsiju i tamo su, naravno, konstatirali da sam pozitivan. U Innsbrucku mi je profesor rekao: 'Vaša je tako velika da je moramo…' I tako sam izvadio prostatu. Prošetao se rak, na ovaj dio živaca za seks, pa mi je uzeo svu snagu seksa, iako sam ga ja lijepo molio da spasi barem jedan mali živac", rekao je Ćiro.
Sada, s vremenskim odmakom, tvrdi kako ne bi išao na operaciju.
"Idemo na preglede, rodila su se četiri nova (karcinoma op.a.). To je nešto što nije uobičajeno, tako da sam u mom velikom optimizmu i pesimist jer je evidentno da se on ovaj put ne šali sa mnom. Otišao je na kosti, otišao je na koljena, i tako", veli Ćiro.
'Samo da me ništa ne boli'
Otkrio je Ćiro kako postoji i nešto što nikada u životu nije rekao, a volio bi sada.
"Pa sad kad sam pri kraju svoga vijeka, ustručavao sam se da to kažem, jer bi mnogi to interpretirali kao jednu demagogiju, ali ja ću reći. Sad kad me ne interesira hoće li mi netko reći pe*eru, ili majmune, da jako volim svoj narod", priznao je Ćiro.
Na kraju je još rekao...
"Daj mi samo jednu. Jednu godinu, jednu godinu. Ona je tako u ovoj dobi dugačka. I daj mi da me ništa ne boli. Oni ljudi koji imaju vrlo nizak stupanj tolerancije bola, što je kod mene, jako se plašim kad me zaboli, evo ga, krenulo je. Da mi je potrčati. Samo da mi je još jednom potrčati, a ne mogu", rekao je Ćiro.
