Titova udovica biće sahranjena u Kući cveća, u blizini supruga, doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza, u subotu u 12 časova, rekao je Rasim Ljajić a objavio B92.
Sahrana će biti obavljena uz sve vojne počasti, budući da je Jovanka Broz bila nosilac Partizanske spomenice.
U samom prostoru pripreme još nisu počele, jer se čekaju detaljnije informacije organizacionog odbora za sahranu nekada prve dame Jugoslavije u kojem se, osim članova Vlade, nalaze i predstavnici njene porodice.
Na današnjoj sednici Vlade odlučeno da se ispoštuje želja Jovanke Broz i da ona bude sahranjena u Kući cveća, u prostoriji pored one u kojoj je sahranjen Tito.
Prostor građen sredinom sedamdesetih godina prošlog veka pretrpeće izvesne promene. Sa jedne strane Titovog groba je prostorija sa štafetama i poklonima, dok je iza panoa sa motivima nesvrstanih bio prostor predviđen za izložbenu postavku.
"Ljudi iz uprave za zajedničke poslove koji vode računa o čitavom kompleksu koji je i veći od ovih tri hektara su bili jutros ovde i gledali tehničke crteže, sadašnji uslov kuće uslov te će oni verovatno oni sa tehničkim podacima izaći pred taj organizacioni odbor i mislim da će se tek sutra u toku dana ili večeras tačno znati koliko je vremena potrebno da se svi radovi sprovedu i da se ii da se organizuje jedan takav čin sahrane", kaže Neda Knežević, iz Muzeja istorije Jugoslavije.
Za Titovog unuka Evdarda Broza, prema Jovanki je učinjena velika nepravda, jer za njenog života nije rešeno pitanje imovine njenog supruga.
Zoran Panović rekao je gostujući u Kažiprstu na B92 da je pomalo bizarno da današnja vlast sahranjuje Jovanku Broz u Kući cveća jer je Tita iz tog mauzoleja izbacivao SRS.
Jovanka Broz bila je za mnoge jedan od poslednjih simbola koji je podsećao na zajedničku državu.
Kuću cveća za tri decenije posetilo je skoro 17 miliona ljudi. Iz godine u godinu, na dan Titove smrti 4. maja i 25,. maja na Dan mladosti sve je više onih koji dolaze da se poklone Josipu Brozu.
Sagrađena je 1975. godine kao Titova rezidencija sa kabinetima i prostorijama za život. Iz rezidencije je u mauzolej pretvorena za svega nekoliko meseci, a na mestu fontane u nekadašnjoj zimskoj bašti napravljen je Titov grob. Iako je Kuća cveća mauzolej u kome nije bila predviđeno sahranjivanje nikog sem nekadašnjeg doživotnog predsednika Jugoslavije, vlasti su odlučile sa ispune poslednju želju i bar delimično isprave nepravdu koja je u poslednje tri decenije učinjena Jovanki Broz.
Jovanka Broz je preminula juče u Beogradu u 89. godini. Primljena je u Urgentni centar 23. avgusta u teškom stanju.
Od glamura do zaborava
Kako je Tanjug objavio, Jovanka Broz, posle smrti supruga, bila je zaboravljena, ali za njegovog života uživala je u razmetanju i glamuru, bio je jedan od mnogih komentara koje su prenele svetske agencije i mediji po objavljivanju vesti o njenoj smrti.
Britanska agencija Rojters objavila je da je umrla "Jovanka Broz, koja je tri decenije bila prva dama Jugoslavije, ali je ostala zaboravljena i bez države pošto je rat razorio socijalističku federaciju koju je izgradio njen muž Tito".
Rođena u Hrvatskoj, Jovanka je prvo bila medicinska sestra u partizanima tokom Drugog svetskog rata, zatim Titova lična sekretarica, a na kraju je 1952. postala njega žena.
Tito je bio 32 godine stariji od nje i nalazio se na čelu federacije od 22 miliona stanovnika, koja je balansirala između istoka i zapada tokom "hladnog rata".
Za razliku od bezličnih i ozbiljnih komunističkih lidera sovjetskog bloka, Tito i njegova supruga su uživali u razmetanju i glamuru, navela je britanska agencija.
Američka agencija AP je objavila da je umrla "udovica bivšeg jugoslavenskog diktatora Josipa Broza Tita", koja je sa njim bila u braku gotovo 30 godina.
Tito, čiji su se gerilski borci - partizani borili protiv nemačkih nacističkih okupatora tokom Drugog svetskog rata, došao je na čelo Jugoslavije nakon završetka rata, naveo je AP i dodao da je on sve do svoje smrti 1980. godine gvozdenom rukom vladao multietničkom federacijom.
Naslednici Tita na čelu države su kasnije Jovanku Broz lišili njenih prava, usled čega je ona praktično bila u kućnom pritvoru, navela je američka agencija.
Francuski AFP je naveo da je "udovica bivšeg jugoslavenskog komunističkog diktatora" Tita preminula danas usled zastoja u radu srčanog mišića, dodavši da je ona nakon muževljeve smrti "provela oko 30 godina u izolaciji i siromaštvu".
Jovanka Broz, na koju su Titovi politički saradnici sumnjali da je planirala državni udar, stavljena je nekoliko godine pre smrti muža 1980. u gotovo kućni pritvor, navodi francuska agencija.
Jovanka se poslednji put u javnosti pojavila na Titovoj sahrani u maju 1980. godine, a nakon njegove smrti je bila prisiljena da napusti nekadašnju srpsku kraljevsku palatu, u kojoj je bračni par Broz živeo u luksuzu, naveo je Frans pres.
Tada su Jovanki oduzeti lični dokumenti, koji su joj srpske vlasti ponovo uručile tek 2009. godine, kad je dobila i penziju, dodaje agencija.
Nemački elektronski mediji i štampa u onlajn izdanju navode da je decenijama živela izolovana, u nemilosti u zapuštenoj kući, a poslednje dane provela u bolnici.
List ""Zidojče cajtung"" je s malim izmenama ponovio jedan ranije objavljen portret Jovanke, navodeći da je živela u uslovima koje siromašni Srbi poznaju iz sopstvenih života i da je skoro četiri decenije bila u nemilosti, daleko od javne scene ""kojom je decenijama brilijantno i virtuozno vladala, kao ni jedna druga žena socijalistočog lagera"".
Ukazujući na to da je od Titove smrti, pre 33 godine, Jovanka Broz živela izolovano i u skromnim materijalnim uslovima i da joj je bogastvo i luksuz, u kome je živela bilo oduzeto, a kontakti s ostatkom sveta ograničeni i zabranjeni, list navodi da je pad Jovanke Broz bio isto toliko veliki, kao što je bio i njen meteorski uspeh. ""Svojom lepotom, elegancijom i osmehom koji zrači, plenila je ona u Beogradu i na preko 100 inostranih putovanja s Titom engleskog šefa diplomatije Entoni Idena, kao i Nikitu Hruščova, saveznog kancelara Vilija Branta ili američkog predsednika Džimija Kartera"", piše list, Prema navodima ""Zidojče cajtung"", šezdesetih godina imala je iza kulisa rastuću političku ulogu, a sedamdesetih godina, kada je počela borba za Titovog naslednika, njegovo okruženje optužilo da je špijun Moskve i da planira vojni puč.
U tekstu se navodi da je Tito koji je, kako se kaže, Jovanku dugo u sebi voleo, u leto 1977. godine isključi je Jovanku iz javog života, ali da nije tražio razvod.
Hrvatski "Jutarnji list" objavio je vest da je "otišla nekadašnja kraljica komunističke Jugoslavije", koja je "svojom pojavom i tragičnim životom najbolja personifikacija te nesrećne zemlje koja je nestala u vihoru krvavog rata". "Mlada, jedra partizanka nakon blistave ratne pobede i zauzimanja vlasti postaje supruga već tada harizmatičnog partizanskog vođe i "najvećeg sina naših naroda i narodnosti" gotovo 30 godina starijeg. Ideološki idealna bračna kombinacija za državu koju je on osmislio, on Hrvat ona Srpkinja", ocenjuje "Jutarnji list".
Navodeći da je priča o Jovanki Budisavljević, prvoj dami među drugaricama i prvoj udovici Jugoslavije, fascinatna i gotovo holivudska., opisujući je kao "Pepeljugu komunizma: od ličkog čobančeta i partizanske bolničarke do kraljice iz bajke kojoj je svet bio pod nogama, da bi se kasnije pokondirila i pala u političkim spletkama kojima nije bila dorasla, da bi u starosti završila kao tragična ličnost i paćenica". "Nesrećan završetak kraljice zemlje koja je odavno nestala", zaključuje hrvatski list.
Biografija Jovanke Broz
Jovanka Broz rođena je decembra 1924. godine u zaseoku Pećane kod Korenice, u Lici, tadšnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Udovica Josipa Broza Tita, neprikosnovenog lidera socijalističke Jugoslavije i doživotnog predsednika SFRJ, kako je navođeno u njenim zvaničnim biografijama, imala je 17 godina kada je postala članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).
Poput brojnih drugih njenih zemljaka u NOB-u je učestvovala od 1941. godine. Gotovo čitava njena porodica stradala je tokom drugog svetskog rata.
Jovanka Broz, devojačko prezime Budisavljević, iz rata je izašla kao dobitnik dva ordena za hrabrost, major JNA, i noslac Partizanske spomenice 1941. ali i sa jednim dragocenim poznanstvom. Prilikom nemačkog desanta na Drvar maja 1944. gde se ona našla kao pripadnica Šeste ličke, upoznala je Josipa Broza Tita.
U njegovoj neposrednoj okolini počela je da radi krajem četrdesetih. Prema pisanju medija bila je glavna domaćica vile u Užičkoj 15.
Konačno aprila 1952. u Iloku, u vili "Dunavka“ oni su se venčali, skriveno od javnosti. Kumovi su bili Aleksandar Ranković i Ivan Gošnjak. Pojedini mediji pisali su da je administrativni deo obavljen u opštini Čukarica. Ona je imala 28, a on 60 godina.
Javnost je za taj brak doznala docnije, prilikom zvanične posete Entonija Idna britanskog ministra inostranih dela.
Idilični bračni odnosi, kako je to delovalo gledano sa strane, kao da su narušeni negde tokom ranih sedamdesetih a u svakom slučaju od početka 1974 godine.
Tako je sticajem okolnosti taj odnos postao tema niza špekulacija oko njenih eventualnih političkih ambicija. Tada, a pogotovo docnije pominjane su najrazličitije neobične navodne njene političke kombinacije sa pojedinim nezadovoljnim generalima. Navodno je aprila 1975. Tito konačno napustio Užičku 15, a poslednji put su zajedno viđeni u javnosti juna 1977. prilikom jednog prijema delegacije Norveške.
Iako više nisu živeli zajedno, nije poznato da je Tito ikada izgovorio išta što bi moglo da bude protumačeno kao netrpeljivost ili animozitet prema njoj.
Tokom Titove bolesti, dok je ležao u bolnici, Jovanka ga je posećivala, a na sahrani se pojavila na mestu koje joj je i pripadalo, ali joj je ubrzo potom naloženo da se iseli iz Užičke 15, pri čemu joj je dopušteno da ponese lične stvari, ali ne i nakit i druge dragocenosti.
Smeštena je u jedan rezidencijalni objekat na Dedinju. Reč je o vili "Bor“ sagrađenoj krajem 19. veka, veličine oko 750 kvadrata, smeštenoj nasuprot ulaza u kompleks kraljevskih dvorova u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića. Objekat je izgleda već tada bio zapušten, poslednji put je renoviran 1961. uoči Prvog samita nesvrstanih u Beogradu.
Od 1983. godine Jovanka Broz sudskim putem tražila je Titovo nasledstvo i zahtevala da joj se vrate oduzeti lični predmeti. Spor je između ostalog postojao zbog činjenice da je odbijala ličnu penziju na šta je imala pravo, dok je ona sve vreme insistirala na porodičnoj penziji, što joj je osporavano. Tako joj je svakog meseca resorno ministarstvo isplaćivalo određenu naknadu, što je poslednji put određeno Rešenjem Vlade Srbije avgusta 2006. Kako je tada rečeno, nije bila reč o penziji, već o "vanrednoj i izuzetnoj naknadi".
Tek posle 2000. uspela je da se izbori za manju adaptaciju vile u kojoj je živela, u kuću joj je uvedeno grejanje, ali sudskom procesu koji je vođen za povraćaj lične imovine nije se nazirao kraj. Imovina Josipa Broza pretvorena u društvenu 1988. ali je 2000. godine Ustavni sud poništio taj zakon.
Jovanka dugo nije imala nije imala ni lična dokumenata, poput lične karte i pasoša, što je konačno rešeno u leto 2009. godine zahvaljujući angažovanjima Rasima Ljajića i Ivice Dačića.
Koliko je poznato kontakte je održavala samo s najužom rodbinom i nekoliko bliskih prijatelja, ali ne i s potomcima Josipa Broza Tita.
Decenijama, prvo godinama uoči smrti predsednika Tita, a pogotovo kasnije, do pre par godina, živela je potpuno povučeno, daleko od očiju javnosti, i pojavljivala se jedino o godišnjicama njegove smrti.
Ona je primljena u Urgentni centar 23. avgusta u teškom zdravstvenom stanju.
