Od oko 600 ljudi koji trenutno žive u najvećem prihvatlištu za izbeglice u Berlinu, najviše, gotovo cetvrtina, romske su porodice iz Srbije i Makedonije, koje čekaju na odluku nemačkih vlasti da im odobri azil, preneo je "Dojče vele".
Iako žive u malim stanovima, oni ne žure da se vrate u Srbiju, jer su i takvi uslovi za njih komfor, u poređenju sa prilikama u Srbiji, gde često nisu imali struju ni vodu, naveo je nemački radio.
Jedna od takvih porodica, Hustjak, živi u malom stanu s tri prostorije, ali, kako kaže, Alina Hustjak svojoj deci kojih ima četvoro, "može da ponudi nešto od života o kojem je sanjala".
Pre godinu dana ova romska porodica je napustila Srbiju i od tada čeka odluku nemačkih vlasti u postupku za dobijanje azila.
- Mislim da su nam šanse da ostanemo sa decom u Nemačkoj pola-pola - kaže ona.
Alini je najvažnije da njena deca mogu da računaju na dobro obrazovanjem jer gotovo da ne znaju da čitaju i pišu.
- Najgore je bilo to što nisam imala dovoljno hrane za decu i što nije bilo nade da bi se to moglo promeniti. Nema ni najmanjeg napretka u Srbiji - ocenila je Alina.
Ova porodica dobijaće novac od nemačke države onoliko dugo koliko traje postupak za proveru zahteva za azil. Alina bi, nakon toga, želela da radi i uči nemački kako bi ispunila uslove za integraciju.
Ipak, gotovo da nema izgleda da će ostati u Nemačkoj. Pravo na dobijanje azila imaju uglavnom oni koji su pod političkim pritiscima morali da napuste svoju zemlju, što ovde nije bio slučaj.
Drugi motivi, zbog kojih bi potražioci azila želeli da žive u Nemačkoj, obično se ne uzimaju u obzir, podseća "Dojče vele".
