U registru pedofila i silovatelja, koji je uveden "Marijinim zakonom", i dalje nema još nijednog imena, a stari slučajevi neće biti uneseni.
U većim sudovima navode da, za poslednjih mesec dana otkad je propis na snazi, nije bilo nijedne optužnice po tom zakonu.
Kako je, za „Novosti“, potvrđeno u Ministarstvu pravde, u toku je izrada podzakonskog akta, koji će bliže odrediti kako će se registar voditi i ko će sve i kako imati pristup delikatnim podacima.
Poslednji rok za pravilnik je početak jula. Zasad se zna da će bazu voditi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koja će sarađivati s MUP.
Prva pravosnažno osuđena osoba biće ujedno i prvo ime u registru, koji će sadržati i njegov matični broj, adresu, podatke o zaposlenju, DNK profil, fotografiju i podatke od značaja za njegovo fizičko prepoznavanje, informacije o delu za koje je osuđivan i kazni.
Međutim, čak i kada bude počeo da se popunjava, u njemu se neće naći imena ranijih počinilaca, već samo "sveže“ osuđeni. To, praktično, znači da neko može iza sebe da ima „bogatu“ karijeru zlostavljača, ali da ga u registru neće biti sve dok ne ponovi krivično delo. Da li to znači da dotad on nekažnjeno može da ima pristup deci?
Tamne brojke veće
Za obljubu deteta godišnje bude osuđeno dvadesetak ljudi, za nedozvoljene polne radnje pedesetak, za iskorišćavanje maloletnika za pornografiju petnaestak... Tačan broj silovanja mlađih od 18 se ne zna, a svake godine bude silovano oko 60 žena različite dobi. Tamne brojke su, nažalost, veće.
"Nema retroaktivne primene zakona", kaže Vladimir Cvijan, šef skupštinskog Odbora za pravosuđe i državnu upravu. "Ustavno načelo jeste da zakoni ne mogu da važe unazad, jer onda nema demokratije".
S ovim se slaže i prof. Pravnog fakulteta Milan Škulić, i dodaje da policija i sada već ima podatke o silovateljima i pedofilima:
"Svaki slučaj seksualnog zlostavljanja dece je strašan i tragičan, ali, srećom, njih nema u Srbiji toliko da policija ne bi mogla da vodi evidenciju i da predstavljaju izuzetnu društvenu opasnost".
Prosvetni radnici tvrde da su kontrole prilikom zapošljavanja u školama i vrtićima poslednjih godina stroge.
"Škole službenim putem traže iz kaznene evidencije MUP dokaz da neko nije osuđivan. Osim toga, obavezan je zdravstveni pregled, koji obuhvata i ozbiljan psihosocijalni test sa oko 500 pitanja", kaže Slobodan Brajković, iz Sindikata radnika u prosveti.
Psihološke sposobnosti kandidata proverava tim lekara, pedagoga i psihologa pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Samo onaj ko prođe test, može da radi s decom.
Pošto u međuvremenu neko može da se promeni, direktor škole dužan je da ga ponovo pošalje na test. Ovakvih slučajeva je, po Brajkovićevim rečima, već bilo nekoliko.
Posle novog pregleda, stručna komisija je neke prosvetne radnike vratila na posao, dok je za druge dala mišljenje da su postali nepodobni za rad sa decom.
U Srbiji, inače, policija podnese oko 400 krivičnih prijava za dela protiv polne slobode, od kojih se bar trećina odnosi na maloletnike. Polovina bude osuđena.
