Među beskućnicima, kojih je u Novom Sadu više od 150, poslednjih godina ima sve više intelektualaca. U prihvatilištu u Futogu trenutno je troje s fakultetskom diplomom.
Momir Ivković (60), profesor geografije, tri godine boravi u prihvatilištu. Više od 20 godina putovao je Evropom jer je bio jedan od vlasnika turističke agencije sa sedištem u Pakracu. Sada zbog zdravstvenih problema teško govori i uglavnom komunicira kratkim porukama ispisanim na papiru.
- Postojala je kancelarija turističke agencije koju sam vodio i u nekadašnjem novosadskom hotelu „Putnik“ - objašnjava Ivković.
Dok pokazuje fotografije s putovanja, navodi kako je početkom devedesetih godina prošlog veka morao da napusti Pakrac i dođe u Novi Sad, a turistička agencija je propala. On je našao novi posao na fudbalskom igralištu „Index“ 1992. godine.
- Preživeo sam infarkt 1999. Tada mi je 30 odsto srca oštećeno, a ubrzo nakon toga, 2011, pozlilo mi je i našli su mi rak grla. Nisam mogao da radim, niti da se izdržavam, i došao sam u prihvatilište. U međuvremenu, imao sam četiri operacije. Ne mogu da govorim i moram da zapisujem na papir sve što pomislim kako bi me drugi razumeli - objašnjava Ivković.
Zbog bolesti nije mogao da zaradi novac, a živi od socijalne pomoći. Bavio se fotografijom u mladosti i objašnjava da mu je najveća želja da ponovo drži fotoaparat u rukama i da beleži događaje i ljude oko sebe.
- U slobodno vreme čitam knjige, a trenutno mi okupira pažnju Pavle Jakšić i naslov „Uspomene“ - objašnjava Ivković.
U privatilištu u Futogu borave još dve osobe s fakultetskom diplomom, a jedna od njih završila je tri fakulteta.
Anđelka Barać, rukovodilac prihvatilišta u Futogu, kaže da je u poslednih pet godina više od deset fakultetski obrazovanih ljudi tražilo skrovište u toj ustanovi.
Većina je zbog bolesti ostala bez posla.
