Dr Džejson Ričvajn bio je glavni politički analitičar Fondacije Heritedž. Ostavku je dao 9. maja nakon što je Washington Post objavio priču o njegovom doktoratu iz 2009. godine. U tom radu Ričvajn, naime, tvrdi da nove generacije useljenika u SAD imaju niže vrste različitih tipova inteligencija od belaca rođenih u Americi.
Normalno, mediji su ga sažvakali, osuda javnosti bila je žestoka. Ali Ričvajn ima i svoju mrežu podrške, čiji članovi tvrde da on nije ni rasista, niti da ima razloga da menja američku useljeničku politiku, već da je reč o kredibilnom statističaru i naučniku s nizom respektabilnih radova iza sebe.
Reakciju na njegove zaključke da postoji istinski kognitivni jaz između Latinoamerikanaca i Amerikanaca, Ričvajnovi branitelji tumače kao "večiti refleks medijske i političke elite da cenzuriše i odstrani ona gledišta koja joj nisu po volji ili nisu politički korektna".
Skandal je pogodio i Fondaciju Heritedž, veliki neoliberalni think tank "s misijom formulisanja i promovisanja konzervativnih javnih politika utemeljenih na slobodnom preduzetništvu, ograničenoj vladi, individualnim slobodama, tradicionalnim američkim vrednostima i snažnoj nacionalnoj odbrani".
Oni nisu ni pokušali da zaštite Ričvajna. Sam se suočio s posledicama svojih interesa i uverenja: optužbama za prizivanje i promovisanje rasizma i eugenike, ksenofobiju pa i za fašizam.
Branio se da je u pitanju jedna jedina rečenica iz njegovog rada koja je istrgnuta iz konteksta.
Ona glasi: "Niko ne zna da li će Hispanoamerikanci ikada dostići belački koeficijent inteligencije, ali teško je osporiti predviđanja da će deca i unuci novih hispanoameričkih useljenika imati niski koeficijent inteligencije."
Ipak, ta rečenica je deo zaključka istraživanja koje je započeo i kao doktorat objavio upravo pod naslovom "Koeficijent inteligencije i imigracija". Ričvajn tvrdi da su razlike u koeficijentu inteligencije između različitih etničkih grupa neosporne i da to nije kontroverzno sa naučne tačke gledišta.
Njegovi branitelji kažu da je istraživanje metodološki besprekorno i da ima empirijsku vrednost. Čak idu toliko daleko da tvrde da je "etički opravdano" jer Ričvajn "tvrdnje o razlikama u koeficijentima inteligencije koji odolevaju generacijama ne zasniva na pretpostavkama o genetskom prenošenju, već na podacima iz posmatranja prošlih useljeničkih talasa".
Prema Ričvajnu, istorija, sociologija i statistika samo potvrđuju genetiku.
Iako mnogi ne ulaze u komentarisanje detalja njegovog doktorata, desničarski portali, tiražne desničarske novine, nekoliko crkvi i ultrakonzervativni radiokomentatori brane Ričvajna od "korumpirane američke naučne i političke zajednice", od "terora političke korektnosti iza kojeg se krije teror jednoumlja", od "Obaminih socijalista", useljeničke politke koja je uništila američku ekonomiju i američke zajednice i slično.
Robert Ferbrugen u magazinu National Review predložio je da se cela stvar prepusti nauci.
"Levičarsko etiketiranje Ričvajnovih argumenata kao rasističkih posebno je opasno. U modernoj Americi aksiom je da je rasizam pogrešan u svakom pogledu i to je dobro. Zbog toga je pogrešno da se hipoteze, koje se uostalom mogu i falsifikovati, izjednačavaju s rasnom mržnjom. Što ćemo ako se utvrdi da je Ričvajn bio u pravu?", piše Ferbrugen.
Dakle, ako se od naučnika traži da i dalje tragaju za istinom i činjenicama, kako će oni to činiti ako strahuju da će biti kažnjeni zbog otkrića koja nekome izazivaju nelagode?
Međutim, rasizam se zasniva i na pretpostavci o inferiornosti jedne rase u odnosu na drugu, a Ričvajnov doktorat je dodatno jeziv jer tvrdi da je rasna nejednakost nasledna.
Pa kad se to još stavi u kontekst američke brutalne istorije i još bolnih pitanja nikad izborene potpune ravnopravnosti crnaca i Latinoamerikanaca u SAD-u, pa u kontekst aparthejda, kolonijalističkih zločina, užasa fašizma, genocida s kraja 20. veka... Ričvajna ne treba da čudi to što je njegov slučaj pokazao potencijal atomske bombe.
Njegov rad može zanimati samo rasiste. Nema razloga zbog čega bi ijedan sociolog ili politikolog ili antropolog hteo da otvori istraživanje o mogućim vezama genetike i koeficijenta inteligencije useljenika u SAD, tako da nema tu šta da se "prepusti nauci da kaže svoje".
Economist je citirao politikologa s Taftsa Danijela Dreznera koji je pregledao rad i kaže da su "pojmovi jako loše definisani, da je pun pomoćnih pretpostavki, te da je citirana literatura drugorazredna". Zato ne čudi što je Ričvajnova disertacija nestala u magli onoga trenutka kada je potvrđena, prenosi Jutarnji list.
