Krsna slava i Ðurđevdan nominovani su za Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, a da li su prihvaćeni znaće se u drugoj polovini 2014. godine, rekao je predsednik Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Saša Srećković.

Slavu je Republika Srbija samostalno nominovala za Uneskovu Reprezentativnu listu, dok je Ðurđevdan predložen u okviru multinacionalne nominacije.

Objašnjavajući razloge zbog kojih su odabrali baš ova dva elementa između 27 upisanih u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, Srećković je rekao da je važna “identitetska funkcija, osobenost po kojoj je karakterističan jedan narod i šira zajednica i po čemu se identifikuje najveći deo populacije jedne države”.

- Mislili smo da je najbolje krenuti sa nečim što je zaista vrlo karakteristično za naš kulturni identitet, a krsno ime ili slava je bez sumnje jedan od najvažnijih običaja, koji su karakteristični za srpski narod i za pravoslavno stanovništvo u Srbiji - rekao je Srećković, navodi Tanjug.

Unesko je prošle godine doneo odluku da samo jedan element nematerijalnog kulturnog nasleđa iz jedne zemlje može da dođe na jednu od tri liste - Reprezentativna lista, Lista elemenata kojima je potrebna hitna zaštita i Registar dobrih praksi. Izuzetak se pravi kada se radi o multinacionalnim nominacijama.

Srećković je podsetio da je pre tri godine Srbija usvojila Uneskovu Konvenciju o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, formirana je mreža institucija za brigu o nasleđu, a prošle godine je otvoren i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju.

Sva naša nasleđa

Prvih 27 elemenata nematerijalnog nasleđa upisano je u Nacionalni registar i to su krsna slava, molitva (đurđevdanski obred), belmuž, običaj izlivanja i paljenja ratarskih sveća, izrada pirotskog kačkavalja, pirotsko ćilimarstvo, filigranski zanat (Krist Beriša, kujundžija iz Kraljeva), klesarski zanat (Bela Voda), pazarske mantije (tradicionalni način pripreme), zlakuska lončarija.

Na listi su i kosovski vez, pevanje uz gusle, groktalica, pevanje iz vika, erski humor, kolo (kolo u tri, kolo u šest), Rumenka, sviranje na gajdama, frulaška praksa, sviranje na kavalu, naivno slikarstvo Slovaka, Lazarice u Sirinićkoj župi, izrada drvenih čutura u selu Pilica, Vukov sabor, ojkača, “Vranjska gradska pesma” i čuvanje Hristovog groba.

Novi predlozi za upis u Nacionalni registar već pristižu, a Srbija može i sledeće godine, do 31. marta, da predloži nove elemente za Uneskove liste.

Foto: Beta