Krsna slava i Ðurđevdan nominovani za Uneskovu listu

Da li su prošli znaćemo tek sledeće godine

25.5.2013.
16:11
VOYO logo

Krsna slava i Ðurđevdan nominovani su za Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, a da li su prihvaćeni znaće se u drugoj polovini 2014. godine, rekao je predsednik Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Saša Srećković.

Slavu je Republika Srbija samostalno nominovala za Uneskovu Reprezentativnu listu, dok je Ðurđevdan predložen u okviru multinacionalne nominacije.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Objašnjavajući razloge zbog kojih su odabrali baš ova dva elementa između 27 upisanih u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, Srećković je rekao da je važna “identitetska funkcija, osobenost po kojoj je karakterističan jedan narod i šira zajednica i po čemu se identifikuje najveći deo populacije jedne države”.

- Mislili smo da je najbolje krenuti sa nečim što je zaista vrlo karakteristično za naš kulturni identitet, a krsno ime ili slava je bez sumnje jedan od najvažnijih običaja, koji su karakteristični za srpski narod i za pravoslavno stanovništvo u Srbiji - rekao je Srećković, navodi Tanjug.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Unesko je prošle godine doneo odluku da samo jedan element nematerijalnog kulturnog nasleđa iz jedne zemlje može da dođe na jednu od tri liste - Reprezentativna lista, Lista elemenata kojima je potrebna hitna zaštita i Registar dobrih praksi. Izuzetak se pravi kada se radi o multinacionalnim nominacijama.

Srećković je podsetio da je pre tri godine Srbija usvojila Uneskovu Konvenciju o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, formirana je mreža institucija za brigu o nasleđu, a prošle godine je otvoren i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju.

Sva naša nasleđa

Prvih 27 elemenata nematerijalnog nasleđa upisano je u Nacionalni registar i to su krsna slava, molitva (đurđevdanski obred), belmuž, običaj izlivanja i paljenja ratarskih sveća, izrada pirotskog kačkavalja, pirotsko ćilimarstvo, filigranski zanat (Krist Beriša, kujundžija iz Kraljeva), klesarski zanat (Bela Voda), pazarske mantije (tradicionalni način pripreme), zlakuska lončarija.

Na listi su i kosovski vez, pevanje uz gusle, groktalica, pevanje iz vika, erski humor, kolo (kolo u tri, kolo u šest), Rumenka, sviranje na gajdama, frulaška praksa, sviranje na kavalu, naivno slikarstvo Slovaka, Lazarice u Sirinićkoj župi, izrada drvenih čutura u selu Pilica, Vukov sabor, ojkača, “Vranjska gradska pesma” i čuvanje Hristovog groba.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Novi predlozi za upis u Nacionalni registar već pristižu, a Srbija može i sledeće godine, do 31. marta, da predloži nove elemente za Uneskove liste.

Foto: Beta

Tekst se nastavlja ispod oglasa
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Dosje jarak
Gledaj odmah bez reklama
VOYO logo