Sindikati smatraju da je ovaj predlog zakona rađen po direktivi Međunarodnog monetarnog fonda i da je veoma represivan, prenose Večernje novosti.
"Odredba po kojoj zaposleni imaju mogućnost da izraze nezadovoljstvo svojim socijalno-ekonomskim položajem samo na svom radnom mestu obesmišljava instituciju štrajka. U vreme kada većina firmi ne radi i radnici traže zaostale zarade, oni moraju na ulice ili ispred Vlade da bi uopšte bili primećeni. A kada dođe neko zrelije vreme, onda ćemo pregovarati za stolom"- kaže Ljuban Žigmund iz Saveza samostalnih sindikata.
Poslodavcima, pak, prija da se štrajk ubuduće organizuje samo u krugu preduzeća, ali i oni traže pravo na obustavu.
"Uvođenje ”lokauta” podrazumeva da i poslodavci mogu da zatvore firmu dok traje štrajk, ukoliko procene da im preostali deo radnika nije dovoljan da nastave nesmetano sa poslovanjem" -izjavio je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
"Ovo ne znači da radnici ne mogu na ulice, ali to je onda već protest i u tom slučaju mora da bude organizovan u skladu sa Zakonom o okupljanju građana, odnosno prijavljen MUP"- objašnjava Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Martinović dodaje i da će ubuduće štrajk moći da organizuje i policija, ali da je on apsolutno zabranjen za vojsku, BIA, državne službenike na položaju, Hitnu pomoć i u onim delatnostima koje su od opšteg interesa ili su važni za život i zdravlje stanovnika. Tehnološki minimum proizvodnje moraće da održe i zaposleni u preduzećima u kojima bi zaustavljanje procesa rada dovelo do nenadoknadivih gubitaka i štete, a to su hemijska i metalska industrija.
Prema poslednjim procenama sindikata, u toku ove godine je oko 90.000 radnika na ulicama ili u krugu preduzeća tražilo zaostale plate, doprinose, novo rukovodstvo. Novi propisi, koji će važiti od sledeće godine, predviđaju po prvi put vođenje jedinstvenog registra svih štrajkova.
