Farmaceutski koncerni moraju da isprobaju svoje lekove i na ljudima, a to je mnogo jeftinije uraditi u Indiji ili Africi gde bolesnici ionako nemaju za lekara. Ipak, koncerni tvrde da se skandal preuveličava.
- Bolesna sam, ali nemam para za lekara ili za lekove. Ovde mi pomažu besplatno! - objašnjava Amena iz Pitampura u Indiji u emisiji nemačke RTV-stanice WDR. Ali ono što Amena zapravo ne zna jeste da lekovi koje dobija od svog indijskog lekara koga takođe plaća neki „dobrotvor“, zapravo uopšte nisu dozvoljeni za lečenje bolesti od koje boluje, navodi Deutsche Welle.
Ta Indijka je samo jedna od hiljada koje, često bez znanja i dozvole, učestvuju u testovima međunarodnih farmaceutskih koncerna. Već godinama oni nude takve terapije u zemljama poput Bangladeša i Indije, ali i u Africi ili Kini. Jer, kako nalažu nadležne službe za registraciju lekova na Zapadu, svi lekovi koji se nađu na tržištu morali su da budu ispitani i na ljudima.
Teoretski i po takozvanoj Deklaraciji iz Helsinkija, postoje stroga pravila za takav test: on mora da bude dobrovoljan, ispitanik može u svakom trenutku da prekine učešće i, naročito kada je reč o hroničnim bolestima, farmaceutska firma mora da obeća pomoć pacijentu i nakon završenog testa.
A test u nekom od „sirotišta“ naše planete drastično smanjuje troškove, prenosi B92. Indija je naročito privlačna: ne samo da tamo živi oko 700 miliona ljudi koji praktično nemaju pristup nekom specijalisti, već u toj zemlji ima i dobro obrazovanih lekara koji će pomoći u sprovođenju ispitivanja. Povrh toga – izgleda da to želi i sama država Indija.
Bez dokaza
Jer 2005. je ta zemlja u velikoj meri ublažila kriterijume po kojima smeju da se sprovode testovi lekova.
Indija je poželjno odredište za takve eksperimente iz još jednog razloga: u mnogim delovima te zemlje mrtvi se tradicionalno spaljuju. A kako u provinciji Indije jedva može da se dogodi da neko zatraži obdukciju preminulog, to znači i da, ako nešto pođe po zlu, više nema nikakvih dokaza koji bi teretili farmaceutsku korporaciju.
Farmaceutski koncerni dugo su ćutali, ali ove, već glasne optužbe za ubistva bolesnika, ipak su ih naterale da objave bar deo svojih tajni. Oni doduše priznaju da ima pojedinih „crnih ovaca“ kojima cilj – test lekova i manji troškovi, opravdavaju baš svako sredstvo.
Ali oni istovremeno podsećaju i da to da su nadležne službe za lekove u SAD i u Evropi vrlo oštre kada je reč o testovima na ljudima – i njima onda moraju da objasne i dokažu, gde su ti testovi zaista sprovedeni. Udruženja proizvođača lekova tvrde – velika većina testova se i sprovodi na Zapadu!
U opticaju i pohlepa
Farmaceutski koncerni menjaju poneki delić hemijskog jedinjenja – često samo neki besmisleni deo koji neće uzrokovati baš nikakvu razliku u delovanju, ali kojim oni onda stiču pravo da produže patent.
Drugim rečima, takvi „pokusni kunići“ ponekad zaista dobijaju „normalan“ lek kakav bi inače skupo platili u apoteci – a koncerni tako mogu i dalje da ostvaruju ogromnu zaradu od tih zaštićenih preparata. Naravno da ima i pokušaja sa novim lekovima koji će se pokazati opasni ili čak smrtonosni, ali većina testova, tvrdi hemičar Vagner-Ahlfs, samo su takvi „kozmetički“ testovi „novih“ lekova. Jer, stvoriti „pravi“, novi lek jednostavno je – suviše skupo.
