Lukići su osuđeni za počinjene zločine u Višegradu od 7. juna 1992. do 10. oktobra 1994.
Veće je odbacilo sve žalbe koje je Milan Lukić podneo i potvrdilo presudu iz 2009. godine.
Sudija Patrik Robinson je predsedavao Pretresnim većem koje je tada zaključilo da je Milan Lukić "lično ubio najmanje 132 muslimana" i da je imao vodeću ulogu u spaljivanju najmanje 119 živih civila u dvema kućama u Višegradu.
Za Sredoja Lukića Pretresno veće je tvrdilo da je bio prisutan, pomagao u sprovođenju ljudi u kuće i unapred znao šta će se dogoditi ali da nije lično učestvovao u spaljivanju.
Prema optužnici, grupa od oko 70 žena, dece i starih ljudi zatvorena je 14. juna 1992. godine u kuću u Pionirskoj ulici, koja je potom zapaljena, a na one koji su pokušali da pobegnu kroz prozore pucano je. Sudija Robinson je tvrdio da je dokazano da je Milan Lukić lično zatvorio vrata kada je ušla poslednja žrtva, ubacio zapaljivu napravu u kuću i pucao na one koji su pokušali da pobegnu kroz prozore.
Za ovaj događaj nema dokaza o aktivnom učestvovanju Sredoja Lukića ali je pretresno veće zaključilo da je on, svojim prisustvom, doprineo ubistvu 59 ljudi.
Druga optužnica se odnosi na višegradsko naselje Bikavac gde je u junu 1992. godine zatvoreno i spaljeno oko 70 žena, dece i starih ljudi.
I u ovom slučaju Sudsko veće se nije uverilo da je Sredoje učestvovao u paljenju kuće.
Optužnica je teretila dvojicu rođaka i za premlaćivanje muslimana zatočenih u logoru u kasarni u Uzamnici, u Višegradu.
Milan Lukić (1967) bio je, odvojeno, optužen za još nekoliko ubistava, uključujući ubistva najmanje 12 muslimana na obali Drine i brutalno ubistvo jedne muslimanke u višegradskom naselju Potok.
U Srbiji je osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina nad civilima u Sjeverinu.
On je bio vođa "Belih orlova" ili "Osvetnika", lokalne paravojne grupe bosanskih Srba u Višegradu, koja je sarađivala s lokalnom policijom i vojskom, zavodeći vladavinu terora nad lokalnim muslimanskim stanovništvom.
Milan je, posle sedam godina u bekstvu, uhapšen u avgustu 2005. u Argentini, a u februaru 2006. prebačen je u Hag. Sredoje se predao vlastima Republike Srpske u septembru 2005. i istog meseca je izručen Tribunalu.
Obojica su se, pri prvom pojavljivanju pred sudom, izjasnila da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.
Na suđenju su se mogli čuti i svedoci koji su govorili u prilog Sredoju Lukiću, da je pomagao, rizikovao život spasavajući porodice, da ga niko nikada nije video da je izvršio ubistva. Sredoje (1961), je pre rata bio policajac u Višegradu a vlastima Republike Srpske se predao u septembru 2005. i istog meseca je izručen Tribunalu.
Njjegova kazne je sa 30 godina smanjena na 27.
