Gavrilo Princip i Bin Laden nisu jedno te isto

Istoričari upozoravaju na pokušaje da se Srbija okrivi za izbijanje Prvog svetskog rata

10.6.2013.
13:21
VOYO logo

Gavrilo Princip nikako ne može nazvati teroristom, a još manje porediti sa Osamom bin Ladenom, ocenjuju srpski istoričari za Tanjug.

Pokušaji da se na Srbiju svali krivica za izbijanje Prvog svetskog rata su "ekscesi pojedinaca", ali nije isključeno da iza njih stoje određeni politički motivi, ocenjuju istoričari.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

- Poistovećivanje Principa i Bin Ladena su idiotske stvari - kaže za Tanjug istoričar i akademik Dragoljub Živojinović.

Komentarišući metodologiju da se prošlost tumači kroz savremene koncepte, poput terorizma, čime se Princip u pojedinim tekstovima zapadnoevropskih istoričara poistovećuje sa Osamom bin Ladenom, Živojinović kaže da se to ne može porediti.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

- Terorizam se doskora nije upotrebljavao u naučnoj terminologiji. Samim tim, Srbija nije mogla da se bavi bilo kakvim terorizmom, jer nije bila u stanju kao mala zemlja da teroriše nekoga - napominje Živojinović.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Suzana Rajić takođe smatra da epitet terorista nije adekvatan za Principa zbog atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

- Ono što je uradio Gavrilo Princip u Sarajevu 1914. bio je samo jedan od talasa takvih dešavanja koji su preplavili Evropu krajem 19. i početkom 20. veka. Svi ti atentatori kvalifikuju se kao anarhisti ili pristalice anarhista. Epitet terorista nije adekvatan za sve počinioce, pa ni za Principa. On je tada imao 17 godina, bio je gimnazijalac, čak nije ni imao vremena da postane terorista. On je bio pod uticajem anarhističkih stremljenja i mišljenja - smatra Rajić.

Istoričar Dubravka Stojanović smatra da nije realna mogućnost da za nekoliko decenija u udžbenicima istorije stoji da je Princip bio terorista i da je Srbija izazivač Prvog svetskog rata, jer, kako ističe, istorija je ozbiljna nuka.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

- To nije novo tumačenje. Ali evropske istoriografije su ozbiljne nauke i ne verujem da je takvo tumačenje danas moguće. Senzacionalistička štampa to uvek može tako da prevrne, ali ne verujem da bi iko ozbiljan mogao tako da piše - ocenila je Stojanović.

Krajem jula sledeće godine u Sarajevu će biti obeležena stogodišnjica početka Prvog svetskog rata i atentata na Ferdinanda, a kako je najavljeno, tim povodom, biće održana i međunarodna konferencija istoričara na kojoj će učestvovati više od 100 naučnika iz 26 zemalja sveta, prenosi Tanjug.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

U susret tom događaju odnedavno su prisutni pokušaji pojedinih zapadnoevropskih istoričara da revidiraju prošlost i da odgovornost za izbijanje rata pripišu Srbiji i Principu, iako je opšteprihvaćeno stanovište da je uzrok rata bila težnja velikih sila za novom podelom kolonija i vojno-političku prevlast.

Tekst se nastavlja ispod oglasa
Dosje jarak
Gledaj odmah bez reklama
VOYO logo