Ekonomista Nikola Altiparmarkov, član Fiskalnog saveta smatra da, ako država 2013. ne sprovede ozbiljne strukturne reforme, Srbija može da očekuje dva scenarija - jedan je bankrot a drugi da se reforme sprovode sporadično što bi rezultiralo nastavkom trenutnog stanja i agonije, piše Novi magazin.
Preti li Srbiji bankrot?
- Sama činjenica da se javni dug duplirao u protekle četiri godine, jasno govori da je putanja našeg javnog duga neodrživa. Ako ne usledi ozbiljno kresanje javnih rashoda, odnosno konkretno - smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, nastavak penzijske reforme, završetak procesa restrukturiranja društvenih preduzeća, uspostavljanje održivog modela fiskalne decentralizacije, nema sumnje da će u jednom trenutku, koji nije tako daleko, doći do nekog oblika krize javnog duga- kaže Altiparmarkov.
Govoreći o roku kada bi to moglo da nam se desi, on kaže da sve zavisi i od stranih investitora, ali pre svega od toga šta će Vlada preduzimati. Povećanje PDV-a i poreza na dobit, odnosno ograničavanje penzija i plata u javnom sektoru, obezbedile su finansiranje javnih rashoda tokom sledeće godine. Ali, on takođe smatra da, ako ne krenemo u ozbiljne strukturne reforme, koje će se zasnivati na smanjenju rashoda, ne možemo izbeći krizu javnog duga za nekoliko godina, a ako i tada izostanu potrebne mere, onda i bankrot.
Spremnost u Vladi za ove poteze, Altimarkov dovodi u pitanje.
- Vlada jeste usvojila fiskalnu strategiju u kojoj se nalaze sve pomenute mere, ali je pravi test u tom smislu dolazak MMF-a u martu. Ako postoji iskrena spremnost da se sprovode reforme, koje su uvek bolne, MMF će to prepoznati i sklopićemo aranžman. Dakle, ako želimo da izbegnemo krizu javnog duga, i to ne na godinu dana nego bar za jednu deceniju, onda je sklapanje aranžmana sa Fondom neophodno –
Ekonomista Altipamarkov kaže da Srbija ima takozvani strukturni deficit javnih finansija, što znači da čak i kada bi ostvarivala rast BDP-a od 3-4 odsto, i dalje bismo imali deficit u javnim finansijama od 3-4 odsto BDP-a, što u prevodu znači oko milijardu evra.
- Prvo smo 2007. imali neodrživ rast plata u javnom sektoru, zatim 2008. neodrživ rast penzija i onda 2011. pogrešnu decentralizaciju koja je napravila veliki manjak u republičkom budžetu. Za podmirivanje tih potreba moramo da se zadužujemo milijardu evra i još nam treba 3-4 milijarde evra za otplatu glavnice dospelih dugova, tako da nama svake godine treba 4-5 milijardi evra svežeg novca. Ali ključna je ta milijarda sistemskog deficita -
Jačanje dinara 2005-6-7 godine Altipamarkov ne vidi kao rezultat veće konkurentnosti i izvoza srpske privrede, već priliva deviza po osnovu privatizacije. Realan rast dinara štetan je za domaće proizvođače jer potkopava domaću konkurentnost a on je i znatno doprineo današnjem nezavidnom stanju srpske privrede. Slabljenje dinara, s jedne strane, poboljšava izvoz, ali s druge strane ugrožava stabilnost finansijskog sistema jer se povećava rizik da dužnici neće moći da izvršavaju svoje obaveze. Monetarna politika će morati da vaga između ta dva cilja.
Nema idealnog rešenja za valutni režim, smatra Altipamarkov a najveća opasnost po Srbiju je nesprovođenje ozbiljnih strukturnih reformi.
- Ako to ne uradi, postoje dva scenarija. Jedan je bankrot a drugi je čak i gori od njega. Reč je o tome da se reforme sprovode samo polovično, tako da ukupan efekat bude takav da tokom ove decenije uspemo da izbegnemo krizu javnog duga i bankrot, ali ne uspemo da se reformišemo toliko da obezbedimo dovoljan rast privrede i smanjimo ovu tragično visoku nezaposlenost od preko 25 odsto. Dakle, nastavak ovog trenutnog stanja, bolje reći - nastavak agonije -
Iduća godina će biti prelomna. Poznato je da se bolni potezi preduzimaju u prvoj polovini mandata da bi pozitivni efekti počeli da se iskazuju u drugoj polovini. Ako se propusti 2013. godina realno je očekivati da nikakvih ozbiljnih zahvata za vreme ove Vlade i ne bude. To će nas u velikoj meri udaljiti od pozitivnog scenarija i ostaće nam samo da vidimo koji će se od dva negativna scenarija dogoditi – bankrot ili agonija.