Britanka Mendi Selars (38) iz Lankašira boluje od retke bolesti zbog koje joj noge nekontrolisano rastu. Nakon brojnih istraživanja lekari su razvili obećavajući tretman koji bi trebalo da joj pomogne. Tokom proteklih godinu dana doktor Robert Sempl sa Kembridža se sa svojim timom posvetio njenom slučaju, a rezultat svega je lek koji za cilj ima da zameni Mendin jedinstveni mutirani gen terapijskim genom.
- Počela sam da ga uzimam u septembru, a cilj je bio zaustaviti rast mojih udova. Oni su se sada zapravo malo i smanjili - rekla je Mendi.
Doktor Sempl je na početku mislio da Mendi ima redak oblik Proteusovog sindroma. Međutim dodatne analize su pokazale da je njen poremećaj jedinstven.
- Prva sam osoba na svetu sa ovim poremećajem koji još nema ime - rekla je Mendi i dodala da je sugerisala lekarima da ga nazovu po njoj. Iako se pomirila sa bolešću i bila uverena da će njeni udovi i dalje rasti, nakon otkrića je optimističnija, piše "Daily Mail".
Amputirali joj levu nogu
Inače, zbog bolesti Mendine noge su nekontrolisano rasle ceo njen život. Levu nogu su joj čak i amputirali zbog sepse, ali odmah nakon operacije je opet počela ubrzano da raste.
- Skoro odmah nakon operacije, patrljak je počeo da se povećava i nisam mogla da uguram nogu u protezu - ispričala je očajna Mendi čija noga je posle toga bila teška 19 kilograma i bila prečnika jedan metar. Zbog bolesti se jako teško kreće, a putuje u posebno ojačanim invalidskim kolicima. Lekari su se nadali da će moći da ima protetsku nogu, ali nisu mogli da je naprave jer je njena noga neprestano rasla. Uprkos svemu se sa 19 godina osamostalila
- Čim sam se rodila moje noge su bile značajno velike. Lekari nisu znali o čemu je reč i mojoj maci nisu dopuštali da me vidi dve nedelje. Mislili su da neću preživeti - rekla je Mendi koja je pokazala da su lekarske prognoze bile pogrešne. Kao mala mogla je da se kreće i igra fudbal. U tinejdžerskom periodu je počela da se teško nosi sa situacijom, a pogađala ju je i činjenica da neki ljudi zure u nju i rugaju se.
Uprkos svemu roditelji su je ohrabrili da se osamostali kada je imala 19 godina pa se odselila od kuće. Upisala je i završila studije psihologije, ali zbog stanja u kojem se nalazi nikada nije mogla da radi puno radno vreme.
