"Sedamdesetih godina prošlog veka među poniženim tajlandskim suprugama proširio se običaj da sačekaju da im (neverni) suprug zaspi, pa da mu kuhinjskim nožem odseku penis. Zatim bi izbacile amputirani organ kroz otvoren prozor, gde bi ga se dočepala patka, svinja ili neka druga domaća životinja."
Ovo je deo izveštaja lekarskog tima bolnice Siriraj u Bangkoku, objavljenog 1983. godine u časopisu "Amerikan džornal of surdžeri".
U njemu Kasijan Banganada i četvorica njegovih kolega opisuju kako su tokom pokušaja zašivanja amputiranih penisa koji nisu završili kao obrok živinčadi usavršili hiruršku tehniku, a tekst je dopunjen upečatljivim fotografijama.
Na samom kraju teksta lekari zaključuju da je "zanimljivo da nijedan pacijent nije podneo krivičnu prijavu protiv svoje napadačice".
Praksa odsecanja penisa u Tajlandu je od prvog pominjanja te, 1983. godine, postala stalna tema multidisciplinarnih istraživanja širom sveta.
Tako su, na primer, u članku pod nazivom "Faktori amputacije penisa u Tajlandu", objavljenom 1998. u časopisu "Nursing Konekšens", Gregori Behtel i Sesilija Tiler sa Medicinskog koledža Džordžije analizirali su razloge koji se kriju iza ove surove prakse i ustanovili da prednjače tri: finansijska kriza, konzumiranje alkohola ili droge od strane žena neposredno pred nego što obogalje muža i javno ponižavanje supruge dovođenjem druge supruge ili održavanjem veze sa ljubavnicom.
Godine 2008, "Džornal of jurolodži" objavio je studiju doktora Džinoe Fergusona i Stiven Brendisa sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, nazvan "Epidemija amputacije penisa u Tajlandu sedamdesetih godina".
Ferguson i Brendis zaključuju da "žene javno ohrabruju i podstiču ostale ponižene supruge na ovaj čin, što je dovelo do pogoršanja situacije. Većina izveštaja o amputacijama penisa širom sveta posledica su onoga što je postalo uobičajeni način osvete u zemlji u kojoj je vernost izuzetno cenjena vrlina".
