Hrabra Kat otvorila je dusu i na svom blogu iskreno progovorila o tome kako se snalazi u ulozi mame dvogodisnjeg Parkera koji ima Down sindrom.
1. Mrzim kada on koristi svoje slabe misice kao izliku da dobije poseban tretman. To nije ispravno ni fer
Iako vecina roditelja kaze da je to sasvim normalno ja ipak mislim da nije bas zabavno nositi uokolo dijete od 14 kilograma.
2. Mrzim kada ga pokupim u jaslicama, a on stoji okruzen prijateljima koji nesto govore i pri tome izgleda jako uplaseno
A zapravo znam da je sve u redu i da mu je takva situacija samo malo 'previse'. On se odlicno slaze s drugom djecom i obozava boraviti na igralistu.
3. Mrzim kad mu ljudi daju poklone i popustaju mu jer je 'tako sladak
Normalno da je sladak, ali je i jako pametan i zna kako to iskoristiti da dobije sto zeli.
4. Mrzim kada opet moram gledati isti film
... jer sam pre lijena da napravim kartice za vjezbanje komunikacije. Radije si opet pogledam 'Kralja lavova' ili 'Frozen'. Napraviti cu ih ja, kad-tad.
5. Mrzim kada ne pojede veceru pa mu moram davati posebnu hranu
To mi stvara osjecaj da sam losa mama, a onda se sjetim da je kao mala i moja sestra bila jako izbirljiva.
6. Mrzim kada zaboravim 'pripremiti' ljude na cinjenicu da moj sin ima Down sindrom pa im moram sve objasnjavati 'u hodu'
Nije to meni problem, ali me ponekad uzasno iscrpljuje. Zato i koristim drustvene mreze da bih senzibilizirala okolinu u kojoj zivimo.
7. Mrzim kada moram Parkera ostaviti da spava sam sa zatvorenim vratima
Kada sam saznala da moje dijete ima problema s disanjem za vrijeme spavanja citavih 16 mjeseci sam provela pokraj njega dok je spavao jer me bilo strah da ce se nesto dogoditi. Prosla je vec godina otkada ne koristi bocu s kisikom, ali ja se i dalje bojim...
8. Mrzim kada smo na igralistu i kada shvatim da jos djece ima isti problem
Mrzim to jer znam sto Down nosi sa sobom. Znam kako je toj mami tesko i kroz sto prolazi.
9. Mrzim kada brinem zbog buducnosti
Iako znam da ce sve biti dobro jer cu se osobno potruditi da tako i bude, uvije postoji odredena doza straha koji mi ne da mira.
10. Mrzim kada shvatim da su prosle vec dvije godine od kada mi se zivot u potpunosti promijenio
Imam 30 godina i trebao mi je jako dugo da naucim sto je to empatija. To je jednostavno kada se stavite na tude mjesto i shvatite kako se ta osoba osjeca..
Svaki put kada netko novi shvati da moje dijete ima Down sindrom pokusa shvatiti kako je toj osobi. Isto tako, pokusam shvatiti kako se moja kcer osjeca kada se brine za brata, a nije mi svejedno ni kako je zeni koja me zeli pustiti ispred sebe u redu u trgovini.
No dosta o tome, imam ja posla – malo dijete i stvari koje moram obaviti.
