"Većinu svojih dvadesetih i tridesetih sam bila sama ili u kratkim vezama. Ni jedna veza mi nije trajala više od godinu dana. Imala sam vremena shvatiti što je za mene idealna veza, ali sada kad sam u jednoj takvoj već pet godina, shvatila sam da radim jednu pogrešku. Mislila sam da će ljubomora proći. Zašto bih bila ljubomorna na nekoga drugoga u sretnoj vezi, jednom kad ja nađem svoju osobu?
Kako bi bilo da smo kao drugi parovi?
Noći provodim gledajući Instagram profile i pitajući se zašto moj dečko i ja nemamo slatke fotke kao i ostali parovi. Prošli vikend smo uživali na izletu i bili smo u sobi s velikom kadom, poslugom u krevetu i jeli smo krafne. Ali ne postoji nikakvog dokaza da smo bili negdje. Kad sam se probudila, on je i dalje spavao, a ja sam gledala svoje fotke na društvenim mrežama i netko bi mogao pomisliti da sam sama.
Zajedno smo pet godina i mogu na prste jedne ruke pobrojati fotke na kojima smo zajedno, kao par. Svodi se na jednu fotku godišnje. Dok ja nemam problema s fotkanjem, mojem je dečku to veliki problem. Ne voli se fotkati. Privatna je osoba i ja to poštujem. Ali to ne znači da se nekad ne pitam je li nam veza normalna jer nemamo zajedničkih fotki.
Od tih pet fotki, tri su blagdanske u kući njegovih roditelja. Jedna je fotka koju je napravio njegov frend fotograf i jedna je fotka za novinski članak. Imam i najdražu od njih. Nju sam uokvirila, ne jer sam dobro ispala, nego jer izgledamo jako sretno na njoj.
Predivno mi je u vezi, ali ipak...
Moja ljubomora zbog manjka fotki me iznenadila. Po svemu ostalome biti njegova cura je predivno. Naravno, svađamo se, ali se i smijemo i imamo svoje interne šale. Nekad se ponaša kao da me zna bolje od mene same. On je prvi muškarac s kojim živim, a to iskustvo uključuje seljenje četiri puta u tri godine. Ako tada nismo prekinuli, nikad nećemo.
Nisam nesigurna oko naše veze, ali radi se o tim fotkama koje mi nemamo. Svi izgledaju tako sretno i poručuju da ih gledaš i da su jako zaljubljeni. Zbog tih fotki vjerujem u ljubav i romantiku. Mi nemamo zajedničke fotke i nekad se pitam što to govori o nama. Bi li moja veza bila snažnija i bolja da imam više fotki koje to pokazuju drugima?
Odjednom sam shvatila
Večer kad smo se vratili s izleta sjeli smo, pojeli ribu i gledali televiziju, Nije puno prošlo prije nego je dečku zasmetala kost koja mu je zapela u grlu. Odmah sam tražila na internetu kako da riješi situaciju. Pojesti kruh, uzeti maslinovo ulje, ali ništa nije upalilo. Odvela sam ga na hitnu, gdje je proveo tri sata čekajući doktora. Otišla sam do dečka, pomogla sam mu da se osjeća udobnije i pričali smo o raznim stvarima kako ne bi mislio o očitom stanju stvari. Onda sam nešto shvatila.
Nas dvoje nismo vjenčani i ne pokušavamo drugima lagati da jesmo. Ipak, zajedno smo u zdravlju i bolesti,u smijehu i svađi, u teškim i lijepim vremenima. To će uvijek biti važnije od toga da imamo puno zajedničkih fotki.
Tako da, dok ja želim još fotografija, zapravo ih ne trebam. Trebam njega. Ne čovjeka koji se ne voli fotkati i izbjegava fotoaparat, nego njega koji se smije mojim užasnim šalama. Ljubav se u našoj vezi događa između nas dvoje. Fotografija bi možda vrijedila 1.000 riječi, ali te riječi ne mogu opisati našu povijest, a sigurno neće opisati našu budućnost.
Izvor: Cosmopolitan
