Kad se kao pošteno hrvatsko čeljade, pošteni Hrvat i katolik iz dične nam Zagore, prvi put obreneš u berlinskoj podzemnoj, nastradao si od kulturoloških šokova. Na svakoj stanici, uđe barem jedan. Uđe lik u prašnjavom trlišu, iz aviona vidiš da je bauštelac, sjedne, iz ruksaka izvadi knjigu od petsto strana i krene čitat. Gledaš knjigu, gledaš trliš, ne idu ti nikako zajedno. Najradije bi provalio: „Snimi lika, ne moš virovat šta radi!“, ali vidiš da to nikom nije čudno pa, kao, nastaviš gledat kroz prozor, svako malo priko oka pogledavajući lika kao da je iz ruksaka izvadio pištolj, a ne knjigu.
Na sljedećoj stanici, ulaze dva nabildana, kratko ošišana Turčina sa zlatnim lancima oko vrata. Na njima majice bez rukava, široke hlače od tri kvarta s pridajućim mikropatikama na nogama. Kad ovakvi tipovi uđu u splitski kafić, odmah uđeš u stand by mode, znaš da će napravit neku barufu. Pa buljim u te Turke ko idiot, sve čekam kad će nekog probit šakom.
"Prestani buljit u njih, fakat si seljak!" kaže mi moj vodič.
"Šta seljak?"
"Ko da nikad pedera nisi vidio."
"Čekaj, šta nisu ovo razbijači neki?"
"Ma kakvi razbijači?!" on zavario od smijeha. "Najnormalnija gay ekipa."
Isti berlinski gay
Nekoliko godina kasnije, na vratima jednog splitskog kafića, srećem Đozija. Još u osnovnoj zabrijao na karate i sad redari po splitskim lokalima. Na njemu majica bez rukava i široke hlače od tri kvarta s pridajućim mikropatikama na nogama. Sve se mislim hoću li, neću, naljutit će se, ali ne mogu izdržati.
"Đozi, jebote, izgledaš ko berlinski gay!"
"Ko šta?!" Đozi ispalio.
Nekoliko red-bull-votki kasnije, Đozi je još pod dojmom ove rečenice, ko da sam mu plesku zavida, pa ulazi u detaljnu analizu svog modnog izričaja.
"Gledaj, majica bez rukava, to ti je da mi ne zapinje kad tučen šakon, a i da se vide bicepsi, čim uđu u lokal, da znaju šta ih čeka. Široke trikvarte, isto, da mi ne zapinje kad iden nogon, razumiš, a ove patike, jebiga, neću u šlapama pa da mi lete po lokalu ako moran nogon."
"Ma jasna stvar" kažem.
"Vidi budale, ne viruje mi."
Nastavljamo po red-bull-votkama, a tema se primila. Đozi drvljem i kamenjem po gay-ekipi, a mene votka pukla na prosvjetiteljstvo.
Stvarno ću te probit nogon
Pa Đozi kaže da to nije prirodno, pa ja kažem da ako ćemo tako, da nije ni monogamija, da jedan bik pokrije krave u deset sela, o pivcima i kokošima da ne pričamo. Da je po toj logici "prirodnije" imat deset žena nego jednu.
"Šta je, je" kaže Đozi.
Sljedeća red-bull-votka i nastavak spike.
"Ali ne mogu oni imat prava ka muž i žena, šta je tebi?!"
"Zašto ne bi mogli?"
"Pa na što bi to ličilo?! Šta će, uć njih dvoje u crkvu i ženit se ka i mi?"
"Neće u crkvu nego u matičara."
"Dobro, ista stvar."
"Ae zamisli situaciju" kažem ja. "Za godinu dana, recimo, ti otkriješ da si gay."
"Stvarno ću te probit nogon, oću matere mi!"
"Dobro, susid ti otkrije da je gay. Njegov stari ga..."
"Izbaci iz kuće" kaže Đozi.
Prosvjetlio sam čovjeka
"Točno. I on nastavi svoj život s partnerom, digne kredit, kupi stan i na gay paradi ga neko pogodi bovanom u glavu pa pogine bez oporuke. Je li poštenije da to šta je steka pripadne partneru s kojim je živija ili rodbini šta ga je čavlala iz kuće?"
"Pa dobro... mislin... partneru."
"Je, i to sad triba pravno rješit i donit neke zakone koji se time bave. O tomu se radi."
Đozi ušutio. Ja samozadovoljno ispijam sljedeću red-bull-votku, onako pijan kontam – prosvjetlio sam čovjeka, a Đozi uzima čašu, ispija gutljaj, vidim, nije još gotovo, hvata zalet za ultimativni argument.
"Sve ja to, stari, kužin, ali ne mogu ja to!"
"Šta ne moš?!"
"Pa ono... ideš po gradu, a on gleda kako da ti ga metne. Odma mi dođe da ga šakon potegnen."
"Čekaj, ti stvarno misliš da bi oni TEBE jebali?!"
"A šta, ka, ne bi? A šta meni fali?" naljutio se.
"Nebitno."
"Čekaj, stani sad, ti si počeja. Evo, pogledaj me od glave do pete, ti stvarno misliš da oni mene ne bi tili jebat?"
"Daj, zovi konobara, iden doma."
"Ma šta je sad?!"
"Ništa. Ako ostanen, morat ću ti reć da si totalno gay."
"Vidi budale! Stvarno ću te probit nogon!"
