A šta ću ti pričat?
"Pa, kako si?", upitala sam na telefon prijatelja s kojim se dugo nisam čula.
"Pa, dobro."
"Volim te tvoje iscrpne odgovore. Nismo se misec dana skoro čuli, daj pričaj malo, di si, kako život, posal, žena, dica, ovo ono..."
Samo je pitanje dana, miseca
"A šta ću ti pričat? Šta ću ti pričat kad mi je muka? Znaš li da svaki dan samo čekam kad će kraj? Skviknit će ova firma, ka šta ih je skviknilo milijun drugih u gradu. I šta onda? Šta onda? Samo čekan kad će podilit otkaze ljudima. A neću dugo čekat, traje ovo već neko vrime. Samo je pitanje dana, miseca. I znaš šta ću ti reć? Ponekad skoro pa jedva čekam kad će sve bit gotovo. Jer ovo je agonija, agonija, čoviče. Samo klizimo, klizimo, a ovo šta smo se dosad održali, to je stvar očajničkih poteza i milostinje. Ali više to neće moć tako. Gotovi smo, gotovi. Lako mi je za mene. Ja baš i neću na ulicu, a šta će bit sa ovim radnicima? Šta je najgore, oni ništa ne vide. Ustvari, čini mi se da ne žele vidit.
Go-to-vo
Firma samo šta nije crkla, a oni se ponašaju ka da je sve u najboljem redu. Pokušavaš im onako malo zaobilazno dat do znanja, ali ma kakvi, ne viruju. A kako će i virovat? Znaš kako oni razmišljaju u svojim glavama? Ka, ma nema šanse da će naša firma propast, pa uvik smo dobro poslovali, uvik smo bili među najjačim firmama u gradu, koje propadanje, to smo mi malo u krizi ka i cili svit, ali izvuć ćemo se mi, pa ne propadaju dobre firme tako lako... Zamisli ti to? I ništa ne pomaže činjenica šta je većina takvih dobrih i jakih firmi u gradu već odavno propala. Ne. Oni stoje na brodu koji tone i mašu galebovima. Voda nam je do grla, a oni i dalje viruju da nećemo propast. Kad će shvatit? Evo, neki dan nisam moga bit jamac za kredit prijatelju. Banka ne prihvaća jamstva ljudi iz naše firme. Znaš li šta to znači? Gotovo je. Go-to-vo. Jer banke uvik prije nas znaju. Puno prije. Neće one riskirat, moj čoviče.
Tako je bilo ono i kad je Željezara tonila, sićaš se? Najedanput više nisi moga bit jamac ako si bija zaposlenik Željezare. Malo posli toga, adio moja Željezaro. E, tako će ti bit i s nama. To ti je to – ako oćeš vidit jesi li živ ili mrtav, otiđi lipo u banku i pokušaj bit nekome jamac ili pokušaj dignit kredit. Onda ćeš otkrit da je firma u kojoj radiš već osuđena na smrt i samo čeka svoj red jer je gužva na gubilištu. A vidit ćeš sad kad krene priča sa škverom. Oni su ti isto gotovi. Država se lipo izvukla, prodat će ih privatniku, pa onda ovi iz Europe neće ganjat državu zbog lošeg poslovanja, nego privatnika.
Bivša vlast, sadašnja vlast, šta oni znaju šta je očaj
Briga državu za radnike, njoj je bitno da se izvuče i da je Europa ne ganja. Šta misliš da će iko maknit prstom onda kad taj privatnik podili dvi iljade otkaza? Naravno da neće. Vladajuća garnitura nije ništa napravila, ništa pametno. Pogledaj, makli su one iz bivše vlasti, makli su ih sa vladajućih pozicija, ali ih nisu makli iz sustava. I sad ti ovi iz bivše vlasti šta su ostali u sustavu rade diverzije iznutra. Znaju oni kako se to radi, na kraju krajeva, to su oni isti šta su bili na čelnim mistima u komunističkoj partiji, pa su posli naglo postali veliki Hrvati i domoljubi i svoje članstvo u KP objašnjavali time da su "rušili sistem iznutra". Profesionalci, profesionalci. I sve je to isto, bivša vlast, sadašnja vlast, šta oni znaju šta je očaj malog čovika? A i kad znaju, nije ih briga.
A znaš šta će bit kad dvi iljade škverana ostane bez posla? Je l' znaš šta će bit? Privrnit će grad naopako. Viruj meni. Ja to ćutin. Ljudima je dosta. Gladni su i kad imaju posal. Škver, škver će planit. Dobro je piva Boris Dvornik, kupit će nas po ariji. Muka mi je, ne mogu više svaki dan dolazit na posal i pravit se da još uvik sve štima. Ne mogu pogledat radnicima u oči. A oni gledaju u moje oči i traže odgovor jer bi ja triba znat više od njih. Gledaju me i čekaju odgovor, a mole boga da im ne odgovorim ništa. Tako se sad svi pravimo da je sve u redu. Oni dolaze na posal i rade, te ne mogu prihvatit, ne mogu ni zamislit da će još malo pa svi skupa radne knjižice u ruke pa na Zavod. A ko to, uostalom, i može prihvatit? Koji normalan čovik može virovat dok se stvarno ne desi? Umoran sam, umoran. Poželim da se sve to desi brzo. Jer ne mogu više. Eto. I onda mi govoriš pričaj mi."
A šta ću ti pričat?