Dnevna doza prosječnog Dalmatinca već godinama svojim bazama uveseljava mnoge, ne samo Dalmatince već i brojne Hrvate van domovine.
Stranica broji preko 240 tisuća lajkova na Facebooku, a iza nje stoji odvjetnik Mišo Živaljić. Kako nam je i sam kazao na početku razgovora, broj pratitelja iz dana u dan raste, a ima i onih koji stranicu potajno prate, piše Splitski dnevnik.
Nije se lako probiti na društvenim mrežama, no Dnevnoj dozi nije trebalo puno da je ljudi prepoznaju.
"Ma to je odma poludilo, isti trenutak. To su bile neke baze tipa 'kad znamo da je dite u Dalmaciji odraslo?'. Tako je to krenilo otprilike – kad počne sam šlapom ubijat komarce i tako nešto. Bile su neke baze tipa ‘neš ti čovika koji na putu iz pekare doma ne odvrne kantun kruva i ne pojede’. To su te neke najluđe baze koje su ljude preusmjerile na tu stranicu."
Spojio dvije krajnosti
Zanimljivo je da je Mišo spojio dvije krajnosti – ozbiljan posao i Facebook stranicu koja je sve samo ne ozbiljna.
"To se može zato što ja šalu doživljavam kao ozbiljnu stvar. Znači, da bi se mogao dobro našaliti, to mora bit pametna šala jer glupe šale ljudi ne prihvaćaju. Tako da ja te stvari primjenjujem i na svom poslu, znači ja odradim svoj posao pošteno, kako treba i po pravilima struke, a kad se našalim onda isto bude po pravilima struke. Tako da je to po meni na neki način dosta vezano iako ljudima izgleda dosta paradoksalno."
Mišo i Dnevna doza ne idu jedno bez drugoga tako da nije čudno i da ga ljudi prepoznaju na ulici, na hodnicima suda,…
"Dosta me ljudi znaju, na dane mi bude smišno, a na dane mi čak i smeta jer onda oni misle da se mi možemo sprdat. Meni je to nešto ka kad dnevno bacaš baze uživo, ja ih samo napišem na Fejsu. To je ta razlika, jer izgleda da neman dovoljno vrimena u životu da svima rečen to šta iman namjeru, onda lipo napišen na Fejsu pa se to onda brže i širi."
Naravno da inspiracije ne fali.
"Inspiracija dolazi iz Dalmacije, iz života, iz svega ovoga svaki dan, iz najozbiljnijih situacija možeš nać uvik nešto smišno, uvik ide iz toga.”
Facebook ugasio prvu stranicu zbog komentara
Prije koju godinu Facebook je naprasno ugasio stranicu, u momentu kad je ona brojila 133 tisuće pratitelja.
"Je, bilo je šokovito jer je jednostavno nestala. Nije bilo mogućnosti vraćanja nego smo morali iznova krenuti, tako da su tu mnoge baze i ostale, nepovratno su nestale i tako da praktički neman tu prvu stranicu više koliko god sam ja njih molio da mi je vrate, a samo zbog jedne greške koja je imala veze s tadašnjim poimanjem Oluje od strane Facebooka. Mislim da nema smisla takve stvari ponavljati jer u svitu se očito drugačije gleda na obilježavanja nekakvih spomen dana u odnosu na nas ovdje tako da možda je bolje takve stvari ne apostrofirat jer imamo previše drugih dobrih stvari koje bi bile zanemarene ako se počnemo bavit politikom."
Zapravo su sporni bili komentari, a ne sama objava.
“Bili su sporni komentari koji su dolazili iz druge države zbog toga što su se ljudi međusobno posvađali. Facebook je zaključio da je bolje izbrisati cijelu stranicu nego meni kazati da ja izbrišem to što oni pišu, što je po meni nonsense. Vjerojatno je netko tko je to promatra sa strane donio takav ishitren zaključak jer oni tamo niti razumiju ove naše baze, niti Google translate može to ikad prevesti, niti će moć. Dovoljno je da stavimo n umjesto m na kraju neke riječi i oni to ne mogu prevest jer ne znaju o čemu se radi, pa računaju bolje je izbrisati jer ne znamo što je, nego pustit. Ipak, morali su vidjet da je toliki broj ljudi prati i lajka pa zaključiti da to nije nešto loše ni obijesno ni ne znam ni ja što."
Pazi li se zato sad na svaki komentar?
"Ne stignem, ali nema koliko sam ja primijetio nekih zlih komentara, nema takvih velikih svađa jer pišemo o nekim lokalnim stvarima koje su svakodnevne, o vrućini, o ljudskim manama, smijemo se i vrlinama i manama tako da kad se to na taj način posloži, onda su i ljudi koji komentiraju dobre volje."
Nije rijetkost ni da mediji prenesu objave.
"Meni je to simpatično, pogotovo što se ta neka privatna baza, nešto subjektivno, neki moj osobni doživljaj, prenese. Evo recimo moj doživljaj ovog nevremena u Zagrebu koji je prenesen u medijima na način ka da je kraj svita, jer vjerojatno u tom trenutku nisu imali nekih drugih vijesti pa se to apostrofiralo, uz dužno poštovanje prema toj situaciji, mislim da je bila i nezgodna za Zagrepčane, ali to kako je preneseno, naravno da je prosječnom Dalmatincu smišno kad se o buri koja je 100 km/h piše kao da je 500.
Onda recimo ta neka šala, jedan kaže drugoj ‘vitar puše u Zagrebu’, a ona njemu odgovara, ‘ajme meni, Gospe moja, iman rodbinu gore’. Sad recimo ta šala ima 7000 lajkova i onda je mediji prenose kao nekakav stav Dalmacije o tome što mi mislimo o nevremenu u Zagrebu, tamo nekakve scene sjever-jug, gdje se mi međusobno svađamo, opiremo, zapravo to bude sve skupa simpatično i svi se našale na naš račun, oni na svoj, mi na svoj", piše Splitski dnevnik.
