Kada se 2008. pročulo za svetsku ekonomsku krizu zbog koje ljudi na trulom kapitalističkom zapadu ostaju bez posla i domova, Srbiju je ogrejalo Sunce nade. Glavna parola je glasila "ekonomska kriza je šansa Srbije", po sistemu što gore - to bolje.
Mnogobrojni vračevi su proricali veliku korist koju bi naša plemenska zajednica mogla da "ućari" na opštoj katastrofi.
Za sada smo "dobili" jedino par stotina hiljada nezaposlenih više, ali kako stručnjaci najavljuju još grozomorniji drugi talas krize, šansa nam se nadalje samo povećava, pa smo se iz šesnaesterca preselili u peterac krize.
Sa'će novi talas, ne brinite
I dalje možemo da zabijemo zlatni gol u produžetku, samo da naučimo da vežemo pertle.
U međuvremenu je i reciklaža, ni kriva ni dužna, spomenuta kao ozbiljna razvojna šansa Srbije.
Iako nije poznat primer ekonomije koja se spasla recikliranjem, poznato je da se političari ne libe reciklaže poskočica, pa je Đelić svečano obznanio kako je "Dunav velika šansa Srbije".
Javlja mi se, javlja mi se
I opozicija se uskoro dosetila jadu, i obećala isto to, samo bolje.
Prednjačio je Nikolić, sa najavom da je "pričao sa ozbiljnim ljudima" te da će uložiti 70 milijardi evra u Dunav i još 30 milijardi u Moravu, o, kad bi se samo naprednjaci dokopali Nemanjine.
30 milijardi pravo u Moravu
Ostaje samo da glasamo za njih, reče neko.
U vreme septembarskog samita Nesvrstanih u Beogradu, šuškalo se kako su zapravo afričke zemlje naša stopostotna šansa, ali nije se na tome mnogo insistiralo.
Ne može da omane
Kako se u Srbiji odavno ne robuje zdravom razumu, pre neki dan smo imali prilike da čujemo kako je naša šansa, ali ovaj put izistinski, u globalnom zagrevanju!
Eksperti su opet poslužili svrsi, obećavajući kako će u ostatku sveta zavladati neviđena suša i nedostatak vode, dok kiša pakuje svoje kufere i seli se na Balkan, verovatno negde oko Kragujevca.
Gori more, tope se planine
Imamo zicer, samo da zapevamo "Oj dodo dodole" i eto kiše €vrogolova.
U međuvremenu, počelo je busanje u prsa jer je Srbija dobila najveće evropsko skladište nuklearnog otpada.
Samo u Francuskoj i Nemačkoj postoji oko 120 nuklearki.
Šta će nama, posve nenuklearnima, najveći evropski lager za cezijum 137, kobalt 60, i ostale supstance očaravajućih naziva koji su dovoljni da se čoveku digne kosa na glavi?
Ne bi bilo čudno da se upravo u radioaktivnim buradima i kontejnerima Srbiji u najskorije vreme ukaže nekakva razvojna šansa.
Mož' bit' da svetlo na kraju našeg tunela zasvetluca fluorescentnim sjajem.