Novinar Radija Slobodna Evropa iz Brisela na tviteru objavio informaciju da je Nemačka za to da EU pristupne pregovore sa Srbijom počne u januaru.
Novinar Rikard Jozviak, koji je do sada uglavnom tvitovao informacije koje su se pokazale kao tačne, navodi da taj stav Nemačke podržavaju Velika Britanija i Holandija, dok su ostale članice EU za to da pristupni pregovori počnu u oktobru. Dopisnik RSE dodaje i da je moguće kompromis tj da decembar bude mesec u kome bi Srbija mogla da sa EU otpočne pregovore o članstvu, prenosi B92.
https://twitter.com/RikardJozwiak/statuses/347347634056462337
Podsetimo da su i ranije upravo Nemačka, Holandija i Velika Britanije bile najtvrđe kada je reč o odlukama o daljim koracima u evropskim integracijama Srbije.
Istovremeno je u Beogradu Henri Bone, direktor fondacije "Konrad Adenauer" procenio da će Bundestag odlučiti da odloži odredjivanje datuma za početak pristupnih pregovora Srbije i EU jer, kako je rekao u implementaciji dogovora Beograda i Prištine, suštinski nije ostvaren napredak.
Kada Bundestag bude odlučivao o datumu može se predvideti "dvostruki pristup", rekao je Bone u intervjuu Radiju Slobodna Evropa, a prenosi B92.
On veruje da će na sednici Bundestaga 27. juna, dan pre odluke Evropskog saveta, nemački parlamentarci pozdraviti "iskorake koje je Vlada Srbije učinila u pravcu pronalaženja i uspostavljanja normalizacije odnosa sa Kosovom", što kako je dodao, podrazumeva i pronalaženje rešenja za severno Kosovo i dogovor o implementaciji.
- Na drugoj strani, očekujem odlaganje odredjivanja datuma za pregovore o članstvu zbog činjenice da u implementaciji dogovora, ne samo o severnom Kosovu nego i većine drugih dogovora, suštinski nije ostvaren napredak - rekao je Bone.
- Što se tiče Bundestaga, očekujem ocenu da datum može biti određen ukoliko implementacija bude potvrdjena u dogovorenom vremenu, sa više efekata na terenu - rekao je direktor Fondacije, bliske vladajućoj nemačkoj Hrišćansko-demokratskoj uniji iz čijih je redova kancelarka Angela Merkel.
Bone je naveo da srpska i kosovska strana nisu uskladili svoje rasporede primene, te da imaju različite nivoe primene u odnosu na predložene termine i da planovi implementacije nisu ostvareni.
Na pitanje da li bi bitni iskoraci Prištine i Beograda, u pregovorima koji traju, do sednice Bundestaga, mogli imati značajnog uticaja na konačnu odluku nemačkih poslanika, Bone je rekao je da je primena briselskog sporazuma za Berlin veoma važna, ali da je pitanje koliko je "dokaza moguće obezbediti u preostalih manje od deset dana".
- Iz Nemačke je poslato puno poruka u kojima je naznačavano - držite se rasporeda i sprovedite reforme. Nadam se da su vlade u Beogradu i Prištini dovoljno motivisane da nastave sa implementacijom sve do poslednjeg dana. Ali naravno, vremena je jako malo, a najvažnije je, mislim, postojanje jasnih dokaza na terenu da implementacija zaista napreduje - rekao je Bone.
Prema njegovom mišljenju, dogovorom Beograda i Prištine o severu Kosova rešeno je fundamentalno pitanje.
- Dogovoreno je kako Srbija i Kosovo mogu saradjivati, kako mogu ukloniti teškoće koje dugo onemogućavaju proces normalizacije. U tom smislu mislim da je ono što je bitno svakodnevna saradnja, a de jure priznavanje Kosova od Srbije nije neophodno i potrebno, po mom mišljenju - zaključio je Bone.
