Savet ministara Evropske unije raspravljaće danas u Luksemburgu o dodeljivanju datuma za početak pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.
Ministri će na početku dvodnevnog zasedanja saslušati izveštaj visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, u vezi sa dogovorom o predlogu sporazuma Beograda i Prištine koji je postignut u petak, kao i o napretku Srbije u dostizanju evropskih standarda kroz unutrašnje reforme.
Eštonova bi izveštaj trebalo da podnese oko devet sati. Ministri će nakon toga raspravljati da li je Srbija ispunila uslove koje je Savet propisao u decembru prošle godine, i nakon toga odlučiti da li da preporuče da se na samitu u Briselu u junu ove godine Srbiji odredi datum.
Ti uslovi zahtevaju uspostavljanje "vidljivog i trajnog napretka" u odnosima Beograda i Prištine i nastavak unutrašnjih reformi. Kako Tanjug saznaje iz diplomatskih izvora i uvida u izveštaj visoke predstavnice, praktično nema sumnje da će odluka Saveta biti pozitivna, i trebalo bi da već oko podne bude i javno saopštena.
Odluku o dodeljivanju datuma Srbiji treba formalno da potvrde šefovi država i vlada članica EU, koji će se 28. juna okupiti na samitu u Briselu.
- Ukoliko ne bude iznenađenja, Srbija će već ove godine početi pregovore - rekao je Tanjugu visoki diplomatski izvor jedne od članica EU. Isti izvor navodi da ono što "donekle brine jeste primena sporazuma", zbog čega će u preporuku biti ugrađena klauzula da Srbija do juna treba da dokaže da je spremna da u celosti primeni briselski dogovor.
On je naveo i da Savet kao mogući problem u sprovođenju sporazuma vidi otpor lidera Srba sa severa Kosova, koji su poručili da ne privataju briselski papir.
- Moramo da vidimo da li će, i kako, Beograd ovo rešiti - rekao je Tanjugov izvor, istakavši da u Briselu još čekaju i da predsednik Tomislav Nikolić saopšti da li podržava sporazum. Prema njegovim rečima, neke zemlje članice, među kojima su Nemačka i Holandija, nameravaju da na sastanku Saveta zatraže da se srpski državni vrh jasno odredi prema ratnim zločinima iz devedesetih, a naročito prema genocidu u Srebrenici. On, međutim, ističe da je ubeđen da takav zahtev, ako i bude prihvaćen od ostalih, neće biti postavljen u ultimativnoj formi, odnosno kao novi uslov. Tanjugov izvor podseća da će pregovori, kada jednom počnu, biti dugi i teški, jer su uslovi koje Savet postavlja pred nove članice svaki put sve oštriji. U izveštaju u koji je Tanjug imao uvid, navodi se takođe i da su mediji u Srbiji nedovoljno analitični, neobjektivni i podložni autocenzuri. Takođe, pohvaljuju se i nedavne izmene Krivičnog zakona kojima se dekriminalizuje kleveta, što se ocenjuje kao "značajan napredak", a kao dodatan korak je ocenjeno formiranje komisije koja treba da istraži slučajeve atentata na novinare.
Komisija je konstatovala i da je formirana radna grupa za primenu Medijske strategije, kao i da su u pripremi dva nova zakona: o javnom informisanju i elektronskim medijima. Ovo je prvi izveštaj EK do sada u kome su se na udaru kritike našli novinari, dok su vlasti pohvaljene za širenje slobode medija. Ministri će danas odlučivati i o otpočinjanju pregovora o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, a očekuje se da će i ta odluka biti pozitivna.
