Nenad Milenković je u državnoj upravi bio postavljan od Demokratske stranke na veoma odgovorne funkcije od člana Saveta za evropske integracije Vlade Srbije pa do poslanika, odbornika i predsednika opštine Novi Beograd. Bio je i predsednik Stalne konferencije gradova i opština, član UO NALED-a, Političkog komiteta Saveta evropskih opština i regija kao na mnogim drugim mestima. I nakon 23 godine provedene u DS-u odlučio je da napusti stranku, kako tvrdi zbog toga što DS služi samo za ostvarivanje i zaštitu poslovnih interesa pojedinih grupa okupljenih oko Dragan Đilasa.
Zašto ste napustli DS?
Devedesetih sam bio u DS jer sam želeo da srušim režim Slobodana Miloševića, posle petog oktobra da bi se modernizovala Srbija. Sve to vreme je DS bila ili predvodnik ili značajan učesnik tih procesa. Danas je DS privatizovana i služi gotovo isključivo ostvarivanju i zaštiti poslovnih interesa grupe ljudi okupljenih oko njenog predsednika. Ne vidim zašto bih trošio svoju energiju za njihove ciljeve, prestali su razlozi da budem u toj stranci.
Šta je bio okidač da donesete takvu odluku?
Dolazak Dragana Đilasa na čelo DS. Kao predsednik opštine sam četiri godine sarađivao sa njim i veoma dobro upoznao njegove domete, motive i principe. Njegovo političko delovanje se svodi na podilaženje većinskom javnom mnenju koje se redovno „meri“ kroz istraživanja. Za sve to vreme ni jednu dobru ideju nisam čuo od njega, a ideje i predloge svojih saradnika i nas iz opština bi prihvatao samo ako bi medijski i politički mogle da se iskoriste na izborima. Njegovim dolaskom na čelo, bolje reći preuzimanjem, DS je prestala da postoji kao stranka i potpuno je izgubila sposobnost da menja Srbiju.
Šta zamerate Đilasu i novom rukovodstvu?
Lider je onaj ko je sposoban da oko neke ideje ili cilja okupi ljude i energiju. Đilas i njegov DS nemaju ni ideju ni cilj, ljude teruju od sebe i iz stranke, a energiju imaju samo za unutarstranačke obračune i čistke. Srbiji su potrebne stranke i ljudi koji će biti lideri, promovisati nove ideje, boriti se za njih, i tako gurati Srbiju napred.
Da li će se unutarstranački problemi u DS rešiti posle izbora?
Mislim da DS veoma brzo neće imati nikakve unutarstranačke probleme.
DS dugo nije bio u opoziciji, utisak je da sada ne može da se navikne na ulogu opozicionog lidera?
DS danas vode uglavnom ljudi koji su u nju ušli tek nakon što je ona došla na vlast. Mnogi tamo smatraju potpuno besmislenim bavljenje politikom ako niste na vlasti. Puno njih je Đilas pridobio na obećanju da je sa Vučićem dogovorio ulazak DS u vladu. Ako se to uskoro ne desi, stranka će se urušiti.
DS se ponovo pocepala na nekoliko stranaka. Tu pre svega mislimo na Dušana Petrovića i Zorana Živkovića, hoće li uticaj njih dvojice biti veći što DS bude imala više problema?
Rašće uticaj onih koji budu umeli da narodu ponude dobra rešenja i dobre ljude da ta rešenja sprovedu. Treba krenuti od osnove - Srbija je neuređena zemlja, odnosno organizovana je kao krnji ostatak nekadašnje SFRJ. Jugoslavija se raspala, i sve države su se reorganizovale u skladu sa novim okolnostima, jedino mi ništa ne menjamo. Ne verujem da je moguće da neko zaista misli da ovaj ostatak Jugoslavije ne može bolje da se uredi nego onako kako smo ga zatekli posle raspada? Čemu asimetrija u državnom uređenju, zašto narod južno od Beograda nema srednji nivo vlasti, a ostali ga imaju? Zašto opštine u Beogradu nemaju izvorne prihode i nadležnosti, a sve druge ih imaju?
Koji je motiv vašeg odlaska kod Dušana Petrovića a ne recimo u LDP?
Dušan Petrović je prvi koji je posle dugo vremena izašao na političku scenu sa novim idejama, idejama za suštinsko menjanje Srbije u efikasnu državu gde će se znati pravila, gde se zakoni neće menjati tako da vlast koncentrišu oko trenutno najmoćnijih političara, već će obezbediti stabilnost i ravnopravnost za sve krajeve zemlje. Izložio je neke od tih ideja na jednom glavnom odboru DS, tamo to nije prošlo. Ja sam mu pružio podršku i učestvujem u formiranju stranke Zajedno za Srbiju. Ne zaboravite da su jedina dva člana Đinđićevog predsedništva DS iz 2000. godine koja su danas politički aktivna sa nama u ZZS, tu je puno ljudi kojima nije strano da se za svoje ideje bore i kad nisu na vlasti. Ja Zajedno za Srbiju vidim kao nastavljača posla i misije DS, snagu koja želi da promeni i modernizuje Srbiju. Mislim da je ovde mesto svima iz DS koji nisu zaboravili kako je biti ponosan na stranku kojoj pripadaš.
Bili ste predsednik Opštine Novi Beograd, kako ocenjujete rad vašeg naslednika Aleksandra Šapića?
Ne znam šta on radi. Osim par promotivnih poseta, priredbi i lepljenja plakata po ulazima, mi koji živimo na Novom Beogradu ga ne primećujemo mnogo. Mi smo ga oštro kritikovali što nije dozvolio izbore za savete mesnih zajednica, već je opština direktno postavila stranačke kadrove koje je on predložio. To je u suprotnosti sa načelima Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, koju je Srbija ratifikovala 2007. godine, a suprotno je i preporuci Komiteta ministara Saveta Evrope. Posle mog mandata Novi Beograd je imao jednu školu, jedno obdanište, jedno pozorište, jedan bioskop, jedan bazen i 20 parkova više nego što je imao četiri godine ranije. Videćemo čime će se on pohvaliti kad završi svoj mandat.
Koji je ključni problem Srbije?
Suštinski problem Srbije je što ne koristi potencijale i resurse koje ima. U poljoprivredi i proizvodnji hrane potencijal nam je 10 puta veći nego što sada napravimo. Ali po procentu zemljišta koje se navodnjavamo smo poslednji u Evropi, iza Albanije. Ispada da smo kao društvo najnesposobniji na svetu, a znamo da nije tako. Naš je predlog da se bolje organizujemo, da mesto odlučivanja o različitim temama približimo što je moguće više građanima, da definišemo prioritete svakom regionu, svakom kraju, opštini, selu i da u to ulažemo.
Vodite beogradsku organizaciju Zajedno za Srbiju, šta su planovi za Beograd?
Beograd je besmisleno centralizovan grad. Ta centralizacija ide do takvog besmisla da Grad Beograd postavlja školske odbore u školama u Mladenovcu, definiše urbanizam u Obrenovcu i Batajnici, legalizuje objekte u Sopotu, postavlja upravu doma zdravlja u Lazarevcu, gradi parkove u Zemunu. Umesto da sve to rade opštine i da se zna poimence ko je u opštinskom veću odgovoran za koju oblast. Trenutno uređenje Beograda služi da vlast bude koncentrisana u jednom čoveku, a da se po opštinama zadovolje ambicije i apetiti stranačkih vojski. U svakoj beogradskoj opštini ima 18 političara, njihova bruto plata je preko 1.500 evra, a ima 17 opština. Kad to pomnožite ispada da svakog meseca pola miliona evra ide na plate opštinskih funkcionera koji većinom ne rade ništa, jer im je Đilas uzeo sve nadležnosti. Svaka država košta i ti ljudi treba da postoje, ali moraju da počnu da rade. Automatski će se smanjiti birokratija u gradskim službama i uštedeće se pare.
Gde za deset godina vidite sebe?
U uređenoj i modernoj Srbiji u kojoj može da se živi i napreduje od sopstvenog rada, u kojoj gradski autobusi poštuju red vožnje bez obzira na to ko naplaćuje karte i u kojoj se ukopni kontejneri ne kače lancem, vade i istresaju u pola 2 noću u novobeogradskim stambenim blokovima.
Kako ocenjujete rad Vlade?
U strateškim stvarima napravljen je pomak, u konkretnim potezima unutrašnje politike se luta i greši, posebno u domenu ekonomske politike. To je verovatno posledica činjenice da su se stranke u vlasti samo oko strateških stvari, kao što su Kosovo i EU integracije, potpuno saglasili prikom formiranja Vlade, a da su sve ostalo ostavili “za kasnije”. Izgleda da je to “kasnije” došlo i da najavljena rekonstrukcija ima za cilj da donese novo saglasje koalicionih partnera oko ovih suštinski bitnih i životnih pitanja.
Šta je najveći uspeh, a šta najveci neuspeh vladajuće koalicije do sada?
Najveći uspeh je što su uspeli da za 180 stepeni promene svoje suštinske političke ciljeve, da priznaju svoju grešku, a da onda od naroda dobiju oprost za te greške. Najveći neuspeh je što smo izgubili čitavu godinu, a da nikakve reforme nisu pokrenute, da je povučeno jako malo poteza koji bi doneli boljitak našoj privredi. Očigledno je da je ova vlast kadrovski veoma tanka i da nisu bili sposobni za “multitasking”, da rade više krupnih stvari istovremeno.
Foto: Kurir
