I taman kad čovik pomisli da luđe ne može, eto ti Keruma opet sa križem na Marjanu. Misecima ga, fala ti bože, nije bilo ni za čut ni za vidit, a onda, eto ti ga đavle, iskoči s najjačim adutom ikad – ako njega ne izaberemo, križa na Marjanu vidit nećemo. Upozorenje je to od kojega se automatski svim stanovnicima grada pod križ... pardon, pod Marjanom sledila krv u žilama. To jest, ono malo krvi šta im je u žilama još ostalo. Kakva je trenutna situacija, više krvi teče organizmom jedne endemične čovječje ribice nego krvožilnim sustavom jednog prosječnog Splićanina. Turisti koji u Split dođu privučeni starom slavom Dioklecijanovog raja i pričama o "temperamentnim stanovnicima živog mediteranskog grada" vjerojatno se, pri pogledu na onu amorfnu, bezvoljnu masu prid kafićima, zapitaju: "Ako vam je OVO temperamentno, na šta vam onda liče ostali gradovi u zemlji?"
Metalne izrasline
Ma, sidili su ljudi tako na Rivi omamljeni suncem od pamtivijeka, ali su u neka davna vrimena čak i takvi, uvaljeni u stolice pod suncobranima djelovali živi. Danas dojam da tu nešto nije u redu pojačavaju one metalne izrasline koje službeno nose naziv "nadstrešnice za kafiće", a neslužbeno ne nose ništa. Jedan stariji stanovnik naše Splitčkovine je jednom prilikom reka da je zna da je sve otišlo kvragu upravo onda kad su Splićani dopustili da ta višala prođu. Neki dan je, kune se, vidija kako jedan čovik malome ditetu šta je vikalo: "Tataaa, slikaj me na palmi!" objašnjava: "Ne, srićo, ovo zeleno, sa granama, to je palma, a ovo na šta se pokušavaš uzverat, to su višala." Na ditetovo pitanje: "A čemu ta višala služe?", odgovor je bija takav da ga nije pristojno citirat, ali će dite sigurno imat šta pitat mater kad se vrati doma.
Opa, zastranila ja u fikciju
U međuvrimenu, dok se nad Marjanom skupljaju oblaci teške neizvjesnosti, na drugoj strani grada, u jednom, našem gradonačelniku potpuno nepoznatom i nevažnom kvartu, oko sedamsto osnovnoškolaca u utorak nije otišlo na nastavu. Vijeće roditelja Osnovne škole "Pujanke" organizira bojkot zbog teških uvjeta pohađanja nastave u šest podstanarskih lokacija na koje bidnu dicu šalju jer je dovršetak gradnje aneksa na njihovoj školi zaustavljen. Razlog? Izvođač radova je upao u financijske probleme.
Bilo bi lipo kad bi se sad naprimjer svi građani solidarizirali sa roditeljima iz kvarta Pujanke, pa na Kerumovu poruku: "Ako ne bude mene, neće bit ni križa" uzvratili: "Ako ne bude škole na Pujankama, neće bit ni Keruma." Opa, zastranila ja u fikciju. A i riskantna bi to bila ucjena, dotičnom bi moglo past na pamet stvarno pogurat završetak radova jer je svjestan da mu se stolica poprilično ljulja, pa bi možda podrža čak i nešto za šta ga inače uopće nije briga jer se ne poklapa s nijednim njegovim privatnim interesom – starija dica su mu, bogu fala, završila škole, ona mlađa će ionako ić u privatne, a uostalom, za vodit ćaćin hotel škola im neće ni tribat. I sad da on to nekako pogura, morali bi ga opet izabrat, pu, pu, pu. Ali kad bi se građani ipak odvažili na takvi rizični istup, možda bi sigurna taktika bila da recimo pošalju poruku tipa:
"Hoćemo križ od dvadeset metara u svakom aneksu svake osnovne škole u Splitu!" Na to bi se gradonačelnik sto posto uvatija, zaguca bi ka glamac. Zahvaljujući njegovoj fiksaciji na križeve, odma bi zavrnija rukave, a pošto je za izgradnju križa u aneksu osnovna pretpostavka da taj aneks postoji, Pujanke bi lipo došle na svoje.
Splitski dišpetni temperament
S obzirom da svaka priča u životu ima dvi strane, bilo bi nepravedno ne ubacit malo optimizma u sliku grada. U to ime, odgovorno izjavljujem da nije sve tako crno i nije u Splitu baš sve tako ka šta se na prvi pogled neupućenom turistu čini. Naime, među onom, naoko beskrvnom i apatičnom masom šta se rasteže po stolicama kafića na splitskoj Rivi, krije se onaj stari, legendarni splitski dišpetni temperament. A taj splitski dišpet ne skače, bogati, na noge za svaku pizdariju. Može se sto škola srušit, može se iljadu škverova i Uzora zatvorit, neš ti razloga za tarapanu. Ali zato, nek' se samo neko takne u Hajduka, moj sinko, cila Riva, ma šta Riva, cili grad spreman je i život dat.
Bude li pameti, gradonačelnik će se sigurno dositit da ga križ na Marjanu neće spasit niti potaknit ovaj dišpetni grad da ga opet izabere. Je, dopustili smo mi svašta, ali ne bi nas triba podcjenjivat. Imamo mi svoje granice, šta god zlobnici mislili o nama. Ako dakle Kerum misli da će nas kupit jednin križem na Marjanu, da ćemo mu zaboravit šta nan je sve napravija i šta sve nije napravija, a obeća je da oće, onda se gadno vara.
Međutim, ako umisto onoga INRI na vrhu križa dade ugravirat HŽV, tj. Hajduk živi vječno, ne gine mu doživotni mandat. Cili grad bit će mu pod nogama.
Zajedno sa kvartom Pujanke.
