Pravilnik upotrebi kolačića
Portal Net.hr unaprijedio je politiku privatnosti i korištenja takozvanih cookiesa, u skladu s novom europskom regulativom. Cookiese koristimo kako bismo mogli pružati našu online uslugu, analizirati korištenje sadržaja, nuditi oglašivačka rješenja, kao i za ostale funkcionalnosti koje ne bismo mogli pružati bez cookiesa. Daljnjim korištenjem ovog portala pristajete na korištenje cookiesa. Ovdje možete saznati više o zaštiti privatnosti i postavkama cookiesa

U Srbiji se prodaju “busxvalteri”

Nepismenost prisutna na svakom koraku

Zvanične i nezvanične natpise širom Srbije krase izmešana latinična i ćirilična slova, nepoznavanje padeža, rimskih brojeva, i osnova pravopisa.

Katastrofalnu situaciju najbolje ilustruju neki od natpisa na javnim mestima kao na primer: Ulica Mileve Marić Anštajn, Bulevar Kralja Aleksandra, Bjeljina, Болјевац, Čaчak, Bežanijeska Kosa…

Dodaci su postali dodatci, napici-napitci, prijemno odeljenje – odelenje, skraćenice osnovnih škola dobile su tačke između O i Š. Ljudi prodaju “teпik“ i „busxvalter“, kiselu vodu ”кнјаз милош“, pa čak i stan od 53 cm kvadratna. Otvaraju ”burekdžinice, ali i ”кинески фаст фоод“, prevoze ”motortrciklom“, tetoviraju nadlaktice porukama ”Rođen u Ameriku, a srce u Srbiju“.

Profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu Veljko Brborić, putujući kroz Srbiju, fotografisao je oko hiljadu ovakvih omaški, a u akciju beleženja zanimljivih primera naše nepismenosti uključili su se i studenti osnovnih, master i doktorskih studija na pomenutom fakultetu.

Ideja da beležim “natpise“ i ”ispise“ pojavila se kao rezultat svakodnevnog suočavanja sa nepismenošću ili polupismenošću i to na skoro svim javnim mestima. Naime, čovek pomisli da je broj natpisa bez grešaka neuporedivo manji od onih u kojima su greške redovne. Istovremeno kada radite posao čiji je sastavni deo briga o jeziku i negovanje jezičke kulture, ne možete da to ne primetite i nemate pravo da o tome ne govorite – kaže za “Danas” profesor Veljko Brborić.

Na pitanje u čemu najčešće grešimo, on odgovara: ”U svemu“. O jezičkoj pravilnosti se, kako kaže, ne vodi računa, pismenost je poražena, važno je biti ”reklamiran“ i ”oglašavan“, a kako ta reklama jezički izgleda, nije bitno. Brborić naglašava da je kultura izražavanja na nedopustivo rđavom nivou, ali da se time niko ozbiljno ne bavi, niti se greške sankcionišu.

Ja greške svrstavam u dve kategorije: neznanje i nemar. Ponekad je teško reći šta je posredi. Neke greške su iz neznanja, to nije sporno, ali ima i onih i to nemalo koje su iz nemara. Ne zna se šta je gore, svaka greška je greška. Greške učvršćuju neznanje, bez obzira na razloge zbog kojih su napravljene – ističe Brborić za “Danas.”

Kao primer nezainteresovanosti za kulturu izražavanja Veljko Brborić navodi predavanje o ovoj temi na Kolarčevom univerzitetu, na koje u dvomilionskom Beogradu dođe pedesetak slušalaca. Ističe i da Kolarčev univerzitet ima Seminar srpske jezičke kulture, ali da prošle godine nije bilo zainteresovanih. “Tu komentar nije potreban“, kaže Brborić.

O omaškama u svakodnevnom izražavanju najčešće govori studentima, ali i na različitim predavanjima. Brborić kaže da resorna ministarstva znaju za ovaj problem, ali da se niko ne oseća odgovornim i prozvanim.

Povratak na Net.hr