10 primitivnih običaja koji postoje i dan danas (FOTO)

Nismo civilizovani koliko mislimo

7.3.2013.
23:59
VOYO logo

Kada pomislimo na varvarske običaje najčešće ih vezujemo za neka davno prošla, drevna vremena. Međutim, ako ste pomislili da smo toliko evoluirali i da smo paganske običaje ostavili u dalekoj prošlosti, možda se iznenadite činjenicom da neka plemena i dalje jedu ljudsko meso, dok u mnogim velikim zemljama ženama i dalje sakate genitalije na najsuroviji način.

To, naravno, nije sve. Nakon što pročitate ovaj tekst, shvatićete da čovek i nije otišao mnogo daleko od svojih primitivnih predaka.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Pogledajte deset običaja koji su se zadržali do danas.

1 - Krvavi praznici

Krvave proslave organizuju se u Španiji oko velikih praznika i uključuju stanovništvo čitavih gradova koje se okuplja kako bi brutalno mučilo i ubijalo stoku. Svi surovi elementi srednjovekovnih običaja su se zadržali, a seljaci misle da ništa nije tako dobro kao bacanje koze sa vrha zvonika ili prekrivanje bika vrelim voskom, i gađanje istog noževima i kopljima dok on trči ulicama i polako umire. Onaj ko ubije bika stiče “čast” da dobije njegove uši, rep i testise koje probada na koplje, nakon čega ima dozvolu da pojede testise.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

U Španiji se organizuje deset do dvadeset krvavih praznika u toku godine, a slični se organizuju i u Portugalu, Meksiku i Brazilu.

2 - Sakaćenje ženskih genitalija

Tema je veoma teška, ali spominjući moderne varvarizme ne možemo da je izostavimo. Procedura uključuje hirurško odstranjivanje svih spoljnih dijelova ženskih genitalija. Praksa je zastupljena u nekim delovima Afrike i Bliskog istoka u kojima se ovaj običaj zadržao od 484. godine p.n.e. U ovim zemljama navode da su razlozi religiozne prirode, a procedura služi da bi se obuzdao ženski libido.

Svetska zdravstvena organizacija i lideri širom sveta pokušali su da zaustave ovu tradiciju, uz argument da ne postoje zdravstvene prednosti ove intervencije, koja samo može prouzrokovati dugoročne komplikacije. Takođe, navode da ne postoje religijski zapisi koji određuju ovu praksu.

3 - Čedomorstvo

Ubistva beba su, nažalost, viševekovna praksa koja se dešava iz više razloga. Neki od njih su nemogućnost roditelja da se brine o detetu ili potreba za kontrolisanim rađanjem, nametnutim od strane države. Opravdanja, nećete verovati, uključuju čak i veru. Većina slučajeva dešava se u Kini, koja se zbog kontrole rađanja susreće sa ovim zvjerstvom na gotovo dnevnoj bazi. Ono što verovatno niste znali jeste da je čedomortvo zastupljeno i u Holandiji.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Do pre 10 godina eutanazija je bila legalna u ovom zapadnoevropskom kraljevstvu, a sada je to prošireno i na roditelje koji žele da uspavaju svoje bolesno i nepokretno dijete. Odobravanje eutanazije, po njima, humanije je nego ostaviti neželjeno dete da umre negde pored puta. Uspavljivanje beba da bi se sprečila njihova patnja je jedno, ali sada advokati žele da prošire ovlašćenja koja bi uključivala i neželjenu decu.

U Holandiji osam posto beba koje umiru uspavaju lekari.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

4 - Surove kazne

Ako postoji jedna stvar gora od javnog pogubljenja, onda je to pogubljenje mučenjem. U nekim delovima sveta nije dovoljno samo ubiti zločinca, već se smatra apsolutno neophodnim da se što više muči.

Jedno od brutalnijih mučenja je praksa kamenovanja koje podrazumeva da ljudi osuđenike gađaju kamenicama iznad pojasa dok ne umru. Kriminalca moraju gađati kamenom prave veličine, ni premalim, ni prevelikim, jer ne žele da ih ubiju jednim udarcem, a ukoliko to učine i oni mogu biti osuđeni.

Trenutno je kamenovanje legalno u Saudijskoj Arabiji, Pakistanu, Jemenu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Sudanu, Iranu i delovima Nigerije.

Kamenovanje je samo jedno od surovih kazni. Primera radi, u Saudijskoj Arabiji vađenje očiju i odsecanje glave i dalje su legalni vidovi kazne. U Nigeriji je amputacija zbog krađe savršeno opravdana. U Singapuru su šibanje i batinanje veoma česti.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

5 - Javna pogubljenja

Do 20. veka javne egzekucije bile su događaji koji su zabavljali čitavu porodicu, ali se danas ovaj običaj izgubio. Međutim, kao što ćemo vam pokazati, ne u potpunosti.

U nekim mestima javna pogubljenja nikad nisu ukinuta i određene zemlje i dalje koriste ovaj vid kazne kako bi odgovorile ljude od zločina.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Najviše ovakvih slučajeva zabeleženo je u Iranu. Nakon što su se susreli sa povišenom stopom kriminala, iranski zvaničnici odlučili su da vešanja ne obavljaju unutar zatvorskih zidina, već na centralnom trgu u Teheranu, da bi ih svi videli. Među osuđenicima su ubice, silovatelji, nasilnici i izgrednici povezani s drogom.

6 - Žrtvovanje ljudi

Neke grupe Indusa i dalje praktikuju ilegalnu tradiciju zvanu sati. U pitanju je običaj sahranjivanja u kome se udovica baca voljno ili silom na lomaču sa svojim mrtvim mužem i biva živa spaljena. Žene ovo rade da bi iskazale posvećenost muževima zbog koje su spremne da se ubiju ili budu ubijene.

U 2011. godini reporteri BBC-ja otkrili su da se u Ugandi deca žrtvuju i da je to vrlo unosan biznis u prestonici ove afričke države Kampali. Navodno bogati ljudi plaćaju vračeve da bi žrtvovali decu, jer veruju da će im njihove žrtve doneti dobro zdravlje i bogatstvo.

Praksa je bila toliko raširena da su postavljena upozorenja na ulicama da bi roditelje informisali u vezi sa otmicama nadrilekara kako bi se suzbio ovaj organizovani zločin.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

7 - Kanibalizam

Isključujući psihopate i poneke ljude koji su zbog siromaštva primorani da jedu jedni druge kako bi preživeli, i dalje postoje kanibali koji jedu ljudsko meso kao deo svoje kulture.

Neki to poriču, drugi priznaju, a plemena poput Korovaia priznaju da jedu pripadnike svoje grupe. Oni žive u Novoj Gvineji u Indoneziji, i imaju dugu tradiciju konzumiranja drugog čoveka. S obzirom da pleme živi potpuno izolovano od svijeta, ne čudi što se ovaj običaj zadržao i danas. Najveća poslastica im je kakua (vrač) kojeg navodno muče, ubijaju i jedu, a počinju od mozga.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Pored plemena Korovai postoje glasine da kanibali postoje još u nekim mestima Južnog Pacifika.

8 - Trgovina decom

Trgovina decom, jedna od najsurovijih vrsta ropstva, veliki je problem modernog društva. I dalje je neshvatljivo zašto toliko roditelja širom sveta prodaje svoju decu i prepušta ih surovom svijetu patnje.

Ono što je zaista zapanjujuće jeste količina internet sajtova na kojima loši roditelji nude svoju decu u zamenu za novac.

Trgovci pokušavaju da prevare roditelje, tvrdeći da će obezbediti bolji život njihovoj deci, postavljajući slike nasmejane dece koja izgledaju kao da su srećna i na raspustu.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

9 - Ropstvo

U modernim dražavama danas, ropstvo se posmatra sa negodovanjem i tvrdi se da je to davna prošlost. Međutim, to nije slučaj. Međunarodna organizacija radnika ističe da u svetu, trenutno, postoji između 10 i 30 miliona robova, što je mnogo veći broj od bilo kojeg zabeleženog u ljudskoj istoriji. Nikad nije bilo više robova nego što ih je sada. Čak i tokom 18. veka, kada je ropstvo u Americi bilo u zenitu, bilo je “samo” šest miliona potlačenih.

Širom sveta muškarci, deca i žene oteti su ili prevareni i naterani na sve vrste ropstva. Samo u SAD 100.000 dece zarobljeno je u lancu trgovine ljudima i seksualno je iskorišćavano. Trgovina ljudima donosi priliv od 32 milijarde američkih dolara i očekuje se da će uskoro nadmašiti zaradu trgovine drogom.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

U nekim zemljama ropstvo se odnosi na prinudni rad, kao što je to slučaj u Aziji, gde je oko 12,3 miliona ljudi prisiljeno da radi. Žrtve uglavnom ostaju nezapažene kao robovi, jer rade u restoranima, hotelima i sličnim industrijama. Za to vreme njihove gazde zarađuju, ne plaćajući im rad i držeći ih zarobljene pod pretnjom smrću ili drogirane.

10 - Lov na veštice

U Papui Novoj Gvineji žene skinu, tela im prekriju gasom i spaljuju ih žive na humkama koje su pravljene od guma, naočigled stotina gledalaca, a sve jer su navodno bile veštice. Da nismo pomenuli gas i automobilske gume, vjerovatno biste pomislili da se sve ovo dešava u 16. i 17. veku, a ne u 2013. godini.

Papua Nova Gvineja nije jedino mesto na kome se i dalje plaše veštica. Većina društava u Africi još uvek praktukuje lov na njih i to ne rade samo izolovane grupe ljudi. Na primer, predsednik Gambije Jahua Džemi pokrenuo je kampanju lova na veštice 2009. godine, koja je predstavljala svojevrsni teror i mnoge naterala da napuste zemlju. U Indiji se, takođe, zbog ovog lova ubije 200 žena godišnje, dok je u Saudijskoj Arabiji veštičarenje kažnjivo zakonom, a kazna je smrt.

nedelja
Gledaj odmah bez reklama
VOYO logo