Ministarstvo zdravlja raspisalo je tender za rekonstrukciju kliničkih centara U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu vredan oko 150 miliona evra. Međutim, ministarstvo je dalo uslove koje ni jedna domaća firma ne može da ispuni, tvrde građevinari.
Bivša ministarka finansija Diana Dragutinović je još 2008. godine potpisala sa Evropskom investicionom bankom kredit za rekonstrukciju, ali ova rekonstrukcija nikada nije započeta jer nije bilo potrebnih planova.
Međutim, Ministarstvo zdravlja je napokon odlučilo da krene u realizaciju projekata, pa su tako nedavno raspisali tender za rekonstrukciju kliničkih centara. Ali domaći građevinari tvrde da uslove tendera ne može da ispuni ni jedna domaća kompanija, pa čak ni kada bi ušle u konzorcijum.
Tako direktor Energoprojekt holdinga Vladimir Milovanović kaže da čak ni ova najveća građevinska firma u zemlji ne može da ispuni uslove, iako već godinama grade slične komplekse po celom svetu.
- Mi samo delimično možemo da ispunimo uslove. Imamo promet od 150 miliona evra godišnje kao i licence, ali uslov da smo uradili tri bolnice ili delove bolnica u vrednosti od po najmanje 20 miliona evra, to ne bi mogao da ispuni ni konzorcijum domaćih firmi - tvrdi on.
Milovanović kaže da ovaj posao bez problema mogu da rade domaći građevinci, ali da su uslovi takvi da će verovatno posao opet uzeti stranci.
- To je veoma dobar posao za naše firme, koji bi mogli da urade čak i manje firme od Energoprojekta. A sigurno bi mogli to da uradimo na najvišem nivou, ali je očigledno da to nećemo biti u prilici. Mislim da nećemo se ni udruživati sa nekim. Iako smo 2004. radili na Jamajci tri bolnice, trenutno u Kazahstanu radimo bolnicu od 25 miliona dolara, nude nam sličan posao u Iraku, nigde nemamo problem sem u našoj zemlji - kaže Milovanović.
Inače, Ministarstvo zdravlja u uslovima tendera zahteva da je firma koja će raditi projekat u poslednjih pet godina završila najmanje tri ugovora o izgradnji bolnica, klinika, instituta ili kliničko – bolničkih centara svaki minimalne vrednosti od 20 miliona evra.
Od toga bar jedan mora da bude bolnica u kojoj je rađena i operaciona sala. Čak i kada bi više ponuđača dostavilo ponudu, vodeća firma tog konzorciju morala bi da ima najmanje dva ovakva ugovora od po 20 miliona evra.
Bivši sekretar udruženja za građevinu Privredne komore Srbije Goran Rodić kaže da je ovo još jedan kredit koji stranci daju, kako bi im posle novac bio vraćen kroz učešće njihovih firmi.
- Mi smo ranije tražili da uslovi tendera budu takvi da naše firme mogu ravnopravno da učestvuju. A najgore od svega što to i nisu strane firme, već neka deoničarska društva koja se tako predstavljaju. Tako će neko od njih sada doći i reći da je imao profit od nekoliko miliona evra tako što će da prikaže finansije neke strane firme za koju radi. Posle će da ode lepo u inostranstvo i da uzme dva-tri odsto od vrednosti radova jer je stranoj firmi doneo posao. Godinama se takve stvari ovde rade i zato smo i došli ovde. Ako ovako nastavimo, nećemo za godinu dana ni imati građevinsku operativu - ogorčen je Rodić.
Sem pomenutog uslova, Ministarstvo zdravlja traži od građevinara da su od 2009. do 2012. imali godišnji prihod od najmanje 150 miliona evra svake godine.
Čak i ako nastupaju u konzorcijumu, vodeći član grupe mora da ispuni 50 odsto ove cifre, a svi ostali po 25 odsto. S obzirom da je naša građevinska industrija imala ogroman pad poslednjih nekoliko godina, gotovo je sigurno da veoma mali broj firmi može to da ispuni.
Pored svega, građevinci moraju da daju finansijsko obezbeđenje od 20 miliona evra za vreme trajanja ugovora i ne smeju imati nijedan negativan završni bilans još od 2007. godine, što opet malo koja firma može da ispuni.
Iako je Ministarstvo finansija pregovaralo o kreditu sa EIB, oni su nam rekli da nisu odgovorni za realizaciju projekta, već samo za redovno servisiranje duga prema EIB-u, i uputili nas na Ministarstvo zdravlja.
Ali Ministarstvo zdravlja ni posle deset dana nije dostavilo Trojci odgovore koji se tiču ovog tendera. Trojka je, između ostalog, upitala da li je bilo moguće da se kredit sa EIB ugovori pod uslovima koje bi domaći građevinari mogli da ih ispune i zbog čega smo pristali na kredit koji najviše odgovara stranim izvođačima.
Oni nam nisu odgovorili ni koliko ćemo novca vratiti EIB-u kada kredit bude isplaćen za 25 godina. U međuvremenu, čak i lokalni političari jako su nezadovoljni uslovima kredita za koji smatraju da je skandalozan.
Tako Novica Tončev, predsednik Opštine Surdulica, kaže za Trojku da ovakav tender ne bi dozvolila ni jedna ozbiljna država.
- Ako se potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić bavi borbom protiv korupcije, treba da kaže zašto ni jedna firma iz Niša ne može da učestvuje na rekonstrukciji kliničkog centra u ovom gradu. Ovde je tender očigledno namešten. Sve što se izgradi u Srbiji je dobro, ali da se potroši toliki novac i da strancima...pa taj kredit će da vraćaju naša deca. Ja garantujem da taj posao može u Nišu da se završi za 33 miliona evra a ne 40 koliko je procena da će koštati. A pitajte nadležne organe kolike su kamate na taj kredit i videćete da će taj klinički centar da košta na kraju 60 miliona evra. Lično sam pitao zašto su takvi uslovi postavljeni i rekli su mi da tako diktira Evropska investiciona banka. Pa oni nama ne daju donaciju već kredit. Ako taj kredit nije povoljan za nas, pa zašto ga onda uzimamo?! - upitao je Tončev.
Inače, kada budu završene rekonstrukcije četiri klinička centra, to će omogućiti još 6.000 novih bolničkih ležajeva u kojima će moći da se leče pacijenti iz Srbije.
