U Srbiji više od 44.000 ljudi, zvanično zaposlenih, ne prima ni dinara od plate. Oni su sigurno kategorija koju novi mehanizam obračuna poreza neće dodatno pogoditi. Još 43.000 ljudi preživljava sa jedva 20.000 dinara mesečno, dok zvanično, najveći broj zaposlenih u srpskoj privredi, njih oko 400.000, radi za platu od 35.000 do 65.000 dinara.
Kako pišu Večernje novosti, onih sa nešto boljim platama, od 900 evra mesečno naviše, ima oko 100.000. Koliko će se poreskom reformom "zahvatiti" od njihovih plata u narednom periodu, novi ministar finansija Lazar Krstić nije želeo da precizira.
- Poreske reforme nisu pitanje koje će se rešiti u medijima jer je reč o ozbiljnom poslu koji zahteva vreme i konsultacije sa svim relevantnim faktorima. Razmišljamo o nekoliko opcija. Poreska reforma je vrlo složen posao i ozbiljna stvar i Ministarstvo finansija po tom pitanju koordinira i sarađuje sa drugim relevantnim institucijama, a da bi se sve završilo, potrebno je vreme. Želimo da se konsultujemo sa Fiskalnim savetom i celom Vladom - navodi ministar finansija Lazar Krstić.
Krstić ističe da je, zbog mogućih posledica koje poreska reforma može da ima na čitavu ekonomiju i sistem, neophodna duboka analiza.
- Sada se diskutuje o dinamici primene poreske reforme, a to ne znači da sve mora da se desi odjednom, već zavisi od toga šta će biti njena suština. Nadamo se da ćemo već u oktobru imati jasnu sliku sa kojom ćemo moći da izađemo u javnost. U ovom trenutku bi bilo neodgovorno iznositi bilo kakve cifre, pre nego što se završi kompletan posao - ističe ministar finansija.
Najavljeno progresivno oporezivanje plata podrazumevalo bi da se, sa rastom plate, povećavaju i poreske stope koje se primenjuju na tu osnovicu.
Velike zarade u Srbiji, inače, već su dodatno oporezovane.
Reč je o godišnjem porezu na dohodak, koji je dužan da prijavi svako ko je lane zaradio više od 2,067 miliona dinara, ili, u proseku, 172.290 dinara mesečno. Ovde ima dve stope oporezivanja: na iznos u visini do šestostruke prosečne godišnje zarade plaća se porez po stopi od 10 odsto, a na iznos preko toga 15 procenata. Podsetimo, zvanično najbogatiji žitelj Srbije, sudeći bar po prihodu, lane je zaradio 180 miliona dinara.
Od bruto zarade radnika, oduzima se 10 odsto poreza, zatim 19,9 odsto na ime doprinosa na teret zaposlenog, a ostatak radnik nosi kući kao neto platu.
Njegov poslodavac, pak, ima još jedan dodatni trošak, a to je da obezbedi još 17,9 odsto na ime doprinosa na teret poslodavca koje će uplatiti državi.
To bi na praktičnom primeru od 50.000 dinara bruto plate, značilo da se na ime poreza izdvaja 5.000 dinara, na ime doprinosa 9.950 dinara. Zaposleni "nosi kući" 35.050 dinara, a poslodavac državi uplaćuje na ime doprinosa još 8.950 dinara. Po ovoj računici, za neto platu od 35.050 dinara, ukupna opterećenja trenutno iznose 23.900 dinara, odnosno 68 odsto.
