Kako će država uštedeti 40 milijardi dinara do kraja godine trebalo bi da bude poznato tokom nedelje, s obzirom na to da su iz Vlade stigle najave da će o rebalansu budžeta tokom sedmice biti odlučivano. Ministarstva su zadužena i da do jeseni pripreme izmene zakona ključnih za privredu, rezultat je sastanka premijera Srbije Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića i ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića, pišu "Novosti", a prenosi "NoviMagazin".
- I dalje mnogo toga treba da se usaglasi, pre svega kako će biti izveden rebalans i kako će se rashodna strana budžeta smanjiti za 35 do 40 milijardi dinara. Srbija nema problema sa likvidnošću. Rastu izvoz i industrijska proizvodnja, ali su problem privredni rast i fiskalni deficit. Moraćemo da smanjimo rashode. Država mora da smanji deficit na manje od pet odsto -, rekao je Aleksandar Vučić u nedelju u Boru, pre sastanka sa koalicionim partnerima.
I pored mera štednje i rebalansa, budžet neće ispuniti prvobitni plan. Umesto manjka od oko 122 milijarde dinara, što je 3,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, deficit bi trebalo da se zaustavi na 4,7 odsto BDP, što je oko 160 milijardi dinara. Posle prvih pet meseci minus je već prekoračio 93 milijarde dinara, pa su rezovi hitno potrebni.
Mnogo se troši, malo stiže u kasu
Podaci o prihodima i rashodima budžeta za prvih pet meseci ove godine pokazuju da problem nije u trošenju, već u punjenju budžeta. Sve i da se do kraja godine troši sadašnjom dinamikom, ne bi se premašili iznosi namenjeni za subvencije, socijalnu zaštitu, robu i usluge, pa ni za zaposlene. U slučaju kapitalnih izdataka, utrošeno je svega 6,6 milijardi, a planirano je da se uloži 46,2 milijarde tokom čitave godine. Problem je, međutim, u prihodima. Stiglo je daleko manje novca i od poreza na dodatu vrednost, akciza i poreza na dobit preduzeća nego što je bilo projektovano.
U preraspodeli državne kase „stradaće“ stavke - nabavka robe i usluga, subvencije, putni troškovi, dnevnice, ali i kapitalni izdaci. U smanjenju subvencija posledice će osetiti preduzeća u restrukturiranju, ali i drugi državni gubitaši.
Još najava reformi
Da manjak u kasi, a time i javni dug, ne bi drastično rastao i naredne godine, trebalo bi da budu izmenjeni i pojedini propisi. Iz Vlade poručuju da su spremni da započnu racionalizaciju javnog sektora. U njemu trenutno radi oko 450.000 ljudi, a detaljnih podataka o tome koliko ih je višak nema.
Prema poslednjim procenama, država bi funkcionisala bez problema i da platu prestane da prima ukupno 20.000 ljudi - pre svega lokalnih činovnika, nemedicinskog kadra u zdravstvu, ali i prosvetara u ruralnim područjima. Do jeseni će se tako usvojiti dokumenti koji će omogućiti otpuštanja već od naredne godine.
Zadatak je da od početka sledeće godine počne da se primenjuje i novi zakon o radu. Ovaj dokument se već priprema, ali predstoji dogovor sindikata, poslodavaca i države. Poslodavci insistiraju na fleksibilnijem zapošljavanju, fleksibilnom radnom vremenu, dužem angažovanju radnika na određeno vreme, ali i manjim otpremninama. One bi se omogućile, smatra privreda, ukoliko bi se isplaćivale samo za godine provedene kod poslednjeg poslodavca.
Krupan zalogaj biće i formulisanje novog zakona o planiranju i izgradnji. I pored niza izmena, put do građevinske dozvole u Srbiji i dalje je predug. Procedure traju više od 260 dana.
Vučić je oštro kritikovao Fiskalni savet, za koji je kazao da im drži predavanja kako smanjiti penzije i plate u javnim preduzećima, dok svoje zarade ne pominju.
- Plata članova Fiskalnog saveta je duplo veća od moje i iznosi oko 220.000 dinara, ali oni misle da to ne treba da bude jedna od antikriznih mera -, istakao je Vučić.
