Šta to nagna anonimusa (nije haker) da, taman kada je ugrabio lep činovnički posao u zemlji koja se raspada, odluči da podigne Ustanak protiv zdrave pameti.
Da li se takav jedan dojučerašnji anonimus (Kolarević, ne znate ga) jednostavno osili zahvaljujući podarenoj mu tituli, pa bez naročitog smisla i sa još manje srama, popljucka lik i dela ljudi čije biće ne poznaje.
Možda baš zato što "odavno ne ide u pozorište" i ne gleda "titoističko–krležijanske" filmove ili ga je prosto novi položaj poneo, tek ovaj "kulturni arhitekta" rešio je da podigne jedan "Kulturni ustanak". I to ne bilo koji, već Prvi. I to ne bilo čiji, već srpski.
Možda je ovom veteranu Dnevnika TV Bastilje teško palo neangažovanje u svim sferama umetnosti za koje se Bogom danim smatrao, a gledajući tuđa autorska dela izvukao je poruku da je previše filmova o krvavom ratnom sukobu na prostoru bivše SFRJ, što ne bi pod obavezno bio problem, ali nekako nedovoljno patriotski tretiraju dojučeršnje neprijatelje i posve izdajnički pokazuju da je i "nebeski narod" činio zlodela.
Okupacija "srpskog kulturnog prostora" traje, po Kolarčevićevom mišljenju, još od 1915. godine. Nosiocima i izvršiocima "pogubne antisrpske politike" u sadašnjosti ovaj čovek smatra sve one koji su dali "podršku Tadiću i Čedoljubu (nije greška nego humor na mozgu) Jovanoviću".
Končarević nas podseća i da je hrvatski pisac Tin Ujević, koji je živeo u "ustaškom Zagrebu", najplodotvorniji period imao baš u Srbiji gde je pisao na ekavici. Ne daj Bože, da cenjeni autor ustanka sazna ko je komponovao himnu "Bože pravde" - odmah bismo menjali note na neku Kolačarevićevu pesmu.
On ume da bude i dobar "drug" pa se izjadao kako se na ime tamo nekog Krleže izdvajaju pare, a nema se para za, recimo, sledi potpuno proizvoljan primer, Muzej automobila koji je, gle čuda, u vlasništvu novog ministra kulture Bratislava Petkovića, čoveka direktno nadređenog zahvalnom Kolariću.
Lepo je i ljudski što nije zaboravio podršku druga ministra sad kada je napokon "postao Neko", transformišući se u tridesetak pasusa iz "kulturnog anonimusa" u "kulturnog revolucionara".
