Hrana ne utiče samo na sistem za varenje, već i na kognitivne funkcije, tvrde stručnjaci i dodaju da je bitno i kad jedete. Neurolog Ričard Isakson i nutricionist Kristofer Očner u knjizi "The Alzheimer’s Diet" poručuju da rana večera nakon koje ništa ne jedete noću, odnosno sledećih 12 sati može da pospeši rad sivih ćelija.
Ovi stručnjaci navode savete kako pacijeni sa Alchajmerom mogu značajno poboljšati pamćenje i tvrde da se možete zaštititi od ove opake bolesti.
Bez obroka noću
Predlažu da večerate u otprilike ono vreme kad većina nas završi s poslom i uživa u ručku – između 16 i 18 sati. Isto tako, ne biste smeli ništa grickati ni jesti noću, a doručak je dopušten između 6 i 8 ujutro, zavisno od toga kada ste večerali (12 sati nakon večernjeg obroka). Naime, kad ne unosimo ugljenohidrate, telo stvara ketone kako bi moglo sa ima energije. Upravo oni mogu imati zaštitni učinak na stanice mozga.
Prava srazmera
Svakodnevno treba unositi 25 posto masti, 30 do 45 posto složenih ugljenih hidrata i 25 do 35 posto proteina. Hrana bogata antioksidantima takođe je dobra za očuvanje mozga.
Kafa je dobra
Ispijanje do tri šoljice kafe s kofeinom dnevno može delovati zaštitno na mozak. Kofein iz kafe podstiče nervni sistem. Povećava intelektualnu oštrinu, produžava budnost i odgađa pojavu umora. Poboljšava vizualnu percepciju i olakšava koordinaciju pri složenim radnjama, na primer pri vožnji automobila.
