Ne morate više da strepite kad neko od vas bude tražio da se podvrgnete rešavanju IQ testova i određivanju koeficijenta inteligencije - novo istraživanje pokazuje da je ovo merenje potpuno besmisleno.
Koncept kao što je "koficijent inteligencije" je sasvim pogrešno postavljen i nimalo nije adekvatan, pokazalo je istraživanje čije je rezultate objavio zdravstveni portal "Greatist".
Utvrđeno je da koncept inteligencije može biti "razbijen" na tri dela – kratkotrajno pamćenje, verbalne sposobnosti i sposobnosti rasuđivanja.
Istraživanje je obuhvatilo sto hiljada volontera koji su radili test inteligencije, beležeći kapacitete pamćenja, rasuđivanja, koncentracije, sposobnosti planiranja... Jedan deo ispitanika pristao je na to da njihov mozak bude skeniran fMRI skenerima.
Rezultati su pokazali da ne postoji precizan pokazatelj, poput skale sa nivoima koeficijenta inteligencije, koja bi mogla da ravnopravno rangira sve sposobnosti.
Za svaku od ispitivanih "osobina" aktiviraju se različiti delovi mozga, što dodatno komplikuje situaciju.
Proučavani su i uticaji faktora poput godina, pola i zdravstvenih navika na kognitivne sposobnosti. Tako je istraživanjem dokazano da osobe u dvadesetim godinama bolje rešavaju testove pamćenja i rasuđivanja od šezdesetogodišnjaka.
Zanimljivo je i da ispitanici koji su izjavili da često igraju video igrice u ovim sferama beleže bolje rezulatate. Sa druge strane, pušači mnogo lošije stoje kada je kratkoročno pamćenje u pitanju kao i verbalne sposobnosti.
Koncept različitih inteligencija ipak nije novost. Još 1983. godine psiholog Hauard Gardner predložio je teoriju o "višestrukim inteligencijama" prema kojoj postoji sedam različitih sposobnosti. Robert Sternberg razvio je 1992. godine specijalizovan test koji inteligenciju deli na analitičke, praktičke i kreativne sposbnosti.
