Najnovija istraživanja dovode u vezu ljudsku inteligenciju i vreme odlaska na spavanje. Pametniji ljudi su skloniji tome da na spavanje idu u kasne noćne sate, dok oni niže inteligencije svoje obveze obavljaju tokom dana i idu da spavaju ubrzo nakon što padne mrak.
Spavanje, osnovna biološka potreba svakog živog bića, se u najnovijim istraživanjima povezuje sa nivoom inteligencije. Naime, naučnici su utvrdili da ljudi sa višom inteligencijom idu na spavanje kasnije, dok oni s nižim IQ-em na spavanje idu skoro odmah nakon što padne mrak.
Dosadašnja saznanja pokazuju da nedostatak sna kod ljudi i životinja dovodi do sklonosti gojenju, visokom krvnom pritisku i kraćem životnom veku. Neispavanost, slična stanju mamurluka, ima direktan uticaj na mentalne sposobnosti i zato ne čudi podatak da su veliki broj nesreća napravili upravo neispavani vozači. Čak i nedostatak sna u malim količinama ima uticaj na funkcionisanje organizma.
Džulijet Farako sa univerziteta "Stanford", navodi da gubitak sna iziskuje proporcionalno nadoknađivanje izgubljene energije spavanjem. Međutim, ipak kao najznačajnu komponentu novijih istraživanja naučnici navode dovođenje u vezu ljudske inteligencije i vremena odlaska na spavanje.
To je potvrdilo istraživanje pod vođstvom H. Aliason, koje je pokazalo da su intervali spavanja u vrlo uskoj vezi sa postignutim obrazovnim nivoom.
Takođe, takvi rezultati dolaze i iz Londonske škole za ekonomiju i političke nauke koji napominju da su ljudi s visokom inteligencijom skloni da često ostanu budni do kasno, dok oni s niskim IQ-om uglavnom svoje obaveze rešavaju tokom dana.
