Američki fizičari i filozofi okupili su se kako bi pokušali da definišu "ništa". Iako ideja "ničega" deluje lako ipak pokušaj da se da jednostavna i jasna definicija bio im je težak izazov.
Kao prvo, najjednostavnije objašnjenje da je ništa prazni prostor sa ničim unutra je vrlo brzo odbačeno kao neodgovarajuće. U našem svemiru tamni prazni prostor bez ikakvih čestica još uvek jeste nešto, piše portal Geek, a prenosi Novi magazin.
- Taj prostor još uvek ima svoju topologiju, svoj oblik i fizički je objekat - izjavio je filozof Džm Holt na debati "Egzistencija ničega".
Moderator debate Nil Degrasi Tajson, direktor muzejskog Planetarijuma Hajden dodao je da "ako za nešto vrede zakoni fizike, onda to ne može biti ništa".
Fizičar Lorens Kraus sa Državnog univerziteta Arizona definiše ništa kao nešto što ne sadrži vreme, prostor, čestice, površinu i što ne podleže prirodnim zakonima.
- Po meni je to najbliže dokle se može doći u definisanju pojma ničega - kaže Kraus.
Međutim, Holt se s tim ne slaže.
- Nema vremena ni prostora, ali šta je sa zakonima fizike i matematike? Što je sa svešću i svim onim što nije određeno vremenom i prostorom? - navodi on.
Ostali učesnici debate izneli su različite ideje o tome šta bi bilo ništa, poput matematičkog koncepta koji zastupa naučni novinar Čarls Seife. On predlaže da se za početak uzme skup brojeva koji sadrži samo broj nulu, a da se ta nula onda izbaci.
- Dobićemo ono što se naziva prazni skup koji predstavlja gotovo platonsko ništa - tvrdi on.
Fizičar sa univerziteta Tufts Alek Vilenkin zamišlja ništa kao kuglu koja se stisne do tačke na kojoj se stvara zatvoreni prostorno-vremenski sistem sa radijusom nula.
Holt misli da ove definicije još uvek nisu dovoljno uverljive u dokazivanju da ništa zapravo postoji, dok Kraus pak tvrdi da samo zato što je nešto izuzetno teško shvatiti, istovremeno ne mora da znači da to ne postoji.
Teškoće u razumevanju ničega datiraju još od davnih vremena. Stari Grci imali su takvu odbojnost prema pojmu ničega da su odbijali uvrstiti nulu u svoj brojni sistem, čak i kada su njihovi astronomski proračuni ukazivali na to da je to neophodno.
- Ljudi zapravo ne podnose prazninu. Mi ništavilo vidimo kao nekakav poremećaj, izuzetak od pravila i nešto što u nama izaziva strah - tvrdi Seife.
