Svake godine, kada albanske manjine u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji slave Dan albanske zastave krajem novembra, Srbi, Makedonci, Crnogorci i Grci škrguću zubima, prenosi danas Radio Deutsche Welle u tekstu pod naslovom "Bilo bi opasno kada bi se Albanci ujedinili".
- Sa tačke gledišta pravoslavnih naroda Balkana to je zlokobna demonstracija moći. Naime, taj nacionalni praznik postao je simobol nacionalnog jedinstva za oko šest miliona Albanaca koji žive rasejani u susednim državama – prenosi Tanjug navode nemačkog radia.
Ovaj tekst izvorno je objavljen u berlinskom dnevniku "Tagescajtung" gde piše da se "u svetlu daljeg širenja EU, postavlja pitanje šta je Albancima važnije 'ujedinjenje' ili evrointegracije".
Moto albanskih zvaničnika je "'svi zajedno u evropskom naručju'. A šta ako tog naručja ne bude"? pita autor Andrej Ivanji.
On podseća da je nakon Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, albanska država obuhvatala tek polovinu oblasti koju su Albanci naseljavali. Posle turske vladavine, Albanci, koji su uglavnom prihvatili islam, morali su da žive u više različitih zemalja.
Proteklog 28. novembra Tirana i Albanci su pokazali "gde ih srce vuče" - ne ka državama u kojima žive i čije državljanstvo imaju, već ka zajedništvu albanskog naroda na Balkanu bez granica. Poruka je bila jasna, navodi Dojče vele.
Premijer Sali Beriša obećao je na taj praznik: "Svi Albanci koji žele da se prijave za albansko državljanstvo, dobiće ga bez obzira gde žive. Vlada iz Tirane priprema takav zakon", rekao je on i dodao da "rasuti u raznim državama, Albanci sebe vide kao braću, koje povezuju zajednički geni, kultura i identitet, i ujedinjuje san o Evropi", navodi se u tekstu.
- Optimisti bi rekli: vidimo se u Evropi. Ali može se i pomenuti da granica nije bilo još u Jugoslaviji - pre nego što su smrt i proterivanje povećali ponor među narodima - zaključuje autor.
