Alkohol utiče na našu ličnost na brojne načine. Neke osobe postanu radosne. Neke postaju agresivne ili impulsivne. Uticaj alkohola na mozak je ono što određuje kako ćemo se ponašati kada malo više popijemo, a naše emocije vrlo retko iz tih situacija izlaze nepovređene.
Nakon što unesemo alkohol u organizam, mala količina alkohola iz stomaka uđe u krv, dok najveći deo prolazi kroz malo crevo kako bi bio apsorbovan.
Pre nego što alkohol iz krvi stigne do jetre deo može da probije barijeru krv-mozak, što znači da može doći do mozga direktno kroz našu cirkulaciju. U tom trenutku primetićete promene u ponašanju i načinu razmišljanja.
Alkohol je depresant, ali to ne znači da će nas povremeno povremeno piće učiniti „psihološki“ depresivnim. Alkohol započinje hemijsku reakciju koja usporava aktivnost centralnog nervnog sistema koji je odgovoran za interpretaciju znakova koje nam senzori šalju, motoriku, razmišljanje, zaključivanje i emocije.
Jednom kada se ta barijera probije, alkohol se smešta u krajnji deo našeg mozga, cerebralni korteks. Alkohol potom usporava normalan tok neurotransmitera u mozgu što dovodi do toga da ulazimo u promenjeno stanje funkcionisanja. Prva od stvari koja se menja jesu naše inhibicije – koje korteks bez alkohola obično drži pod kontrolom.
Kako nastavljamo da pijemo, postajamo razgovorljiviji, uvereniji i naša sposobnost za zdravorazumsko prosuđivanje polako slabi. Vremenom se u ovaj miks uključuju i drugi delovi mozga.
Kada alkohol stigne do limbičkog sistema, šest unutrašnjih struktura smeštenih ispod cerebruma, za koji se veruje da predstavlja emotivni centar mozga i koji je zadužen za naše emocije, ponašanje i dugoročno pamćenje postajemo zvanično pijani.
Kao i u korteksu, alkohol prekida električne signale između sinapsi – što dovodi do toga da nismo u stanju da interpretiramo informacije na pravi način.
Limbički sistem, koji pod kontrolom drži naše emocije, sada je pod uticajem promena raspoloženja i preteranih stanja. Ovo se manifestuje u našem pogrešnom razumevanju namera pojedinih osoba (što je najčešći uzrok kafanskih tuča), pojačanim emocijama (najčešći uzrok pijanih raskida) ili u izgovaranju stvari koje su nepristojne ili stvari zbog kojih ćemo kasnije zažaliti.
Zbog toga što je limbički sistem odgovoran i za formiranje sećanja, ukoliko preteramo sa alkoholom može se desiti da se sutradan probudimo bez sećanja na to šta smo rekli ili uradili veče pre.
Naše „pijane“ emocije vrlo često predstavljaju pojačane verzije naših treznih ličnosti – ukoliko je neko generalno srećan, alkohol će ga učiniti blesavijim, a ukoliko je sklon ekscesima, najbolje bi bilo da se drži bezalkoholnih napitaka.
