Većina naših predaka u Evropi i Aziji između 4500. i 2500. godine pre naše ere govorila je istim jezikom, poznatim kao proto-indoevropski (PIE). Iako o tom jeziku ne postoje pisani dokumenti, lingvista dr Endru Berd nedavno je pokušao da rekonstruiše kako je on zvučao, prenosi Blic.
Berd je stručnjak za drevnu indoevropsku lingvistiku, specijalizovan za fonologiju, i predaje na Univerzitetu u Kentakiju. Da bi napravio snimak drevnog jezika, on je preradio i pročitao svoju vlastitu verziju rekonstruisane basne na PIE jeziku “Ovca i konji”, kao i verziju priče na sanskritu “Kralj i Bog”.
Basna “Ovca i konji” zanimljiva je zbog toga što je napisana 1868. godine, a autor je nemački lingvista dr August Šlajher, koji je priču preveo na PIE da bi eksperimentisao sa rečima, navodi se u magazinu “Arkiolodži”, na čijem je sajtu objavljen rekonstruisani snimak.
Kako je Berd objasnio “Hafington postu”, snimak basne “Ovca i konji” treba da pokaže kako je približno zvučao proto-indoevropski jezik i da se velikim delom zasniva na našem poznavanju tekstova na starim indoevropskim jezicima, kao što su starogrčki i sanskrit.
Iako nema načina da se “napravi” konačna verzija PIE, Berd tvrdi da je njegov izgovor približan originalu.
- Jezici se razlikuju po po tome kako sklapaju glasove. Oni koriste te glasove da bi stvorili nove reči, a proto-indoevropski je bio vrlo grlen - objašnjava ovaj lingvista.
//www.youtube.com/embed/A6Eq4QGZ3Iw
Prevod priče koju ste čuli na proto-indoevropskom jeziku
Ovca koja nije imala vunu videla je konje, od kojih je jedan vukao teška kolica, drugi nosio težak teret, a treći brzo išao noseći čoveka. - Boli me duša kada vidim čoveka kako jaše konja - reče ovca konjima. Konji su odgovorili: - Slušaj, ovco, duša nas boli kada vidimo ovo: čovek, gospodar, prede vunu od ovce da bi sebi napravio toplu odeću. A ovca nema vunu. Čuvši ovo, ovca pobeže u ravnicu.
