Šanse da smo sami u svemiru su skoro nikakve, a novo istraživanje pokazuje da je slično i u našoj galaksiji - širom Mlečnog puta nalazi se najmanje dve milijarde planeta nalik Zemlji, slične veličine, sa vodom u tečnom stanju na površini, koje orbitiraju oko svojih zvezda u takozvanoj "zoni Zlatokose" u kojoj nije ni previše toplo ni previše hladno za život.
Tim astronoma koji je tokom četiri godine obrađivao veliku količinu podataka iz Nasinog Kepler teleskopa saopštio je da bi najbliža naseljiva planeta mogla da bude udaljena "samo" 12 svetlosnih godina od nas.
Novo istraživanje objavljeno je u ponedeljak i glavni zaključak tima koji je predvodio profesor Erik Petigura sa Berklija, jeste da su planete na kojima je moguć život kakav poznajemo mnogo češće (i bliže) nego što mislimo.
Procenjuje se da samo u našoj galaksiji oko svake pete zvezde nalik našem Suncu orbitira jedna stenovita planeta u "naseljivoj zoni", što znači da od svojih zvezda dobijaju sličnu količinu svetlosti i toplote kao Zemlja od Sunca.
U našoj galaksiji postoji oko 100 milijardi zvezda, a čak 10 milijardi po karakteristikama (starosti, veličini, boji) podseća na Sunce.
Petigurin tim je u moru podataka koje je prikupio teleskop Kepler tražio planete koje su do dva puta većeg prečnika od Zermljinog i koje orbitiraju dovoljno daleko od svoje zvezde da voda na njima ne ispari, ali ne toliko daleko da pređe u čvrsto stanje. Obrađeno je 150.000 zvezda, a pronađeno je 3.000 "kandidata" među planetama.
"Ovo je prva procena učestalosti planeta nalik Zemlji koje orbitiraju oko zvezda sličnih Suncu. Podatak da bi svaka peta zvezda tog tipa mogla da ima oko sebe bar jednu takvu planetu je neverovatno važan, a sigurno daleko premašuje očekivanja i najopreznijih astronoma", rekao je Subhandžoj Mohanti, astrofizičar sa londonskog Imperijalnog koledža.
On je naveo da njihove analize značajno uvećavaju šanse da tamo negde postoji život.
"Prethodne analize podataka su pokazale da crveni patuljci, najčešća vrsta zvezda u galaksiji, vrlo često imaju oko sebe u naseljivoj zoni planete slične Zemlji, a novo istraživanje pokazuje da je isto i sa zvezdama koje su mnogo sličnije našem Suncu. Ovo je dodatni podstrek daljim misijama u kojima će se istraživati atmosfere tih planeta, koje će nam pokazati da li su one zaista naseljive, ali i da li u njihovim atmosferama postoje neki biološki tragovi postojećeg života", rekao je Mohanti.
Istovremeno, Nasa je objavila dobru vest da Kepler zbog problema sa žiroskopom, koji su onemogućavali pravilno usmeravanje i fokusiranje, neće završiti svoju misiju posle samo četiri godine u svemiru.
"Naši naučnici i inžinjeri su uspeli da nađu rešenje i verujemo da ćemo povratiti veliki deo funkcionalnosti Keplera, za koji smo skoro pomislili da smo potpuno izgubili. Veoma smo uzbuđeni", rekao je Bil Čaplin sa Univerziteta u Birmingemu.
Ako sve bude išlo po planu, nova misija pod imenom "K2" će tragati za planetama oko zvezda manjih od našeg Sunca.
