Ovih dana navršilo se dvadeset godina od izlaska prvog broja Feral Tribunea, lista koji ne samo što je pomerio granice novinarstva, već je to uradio i s onim geografskim, jer je bio hrvatski proizvod koji je prvi prešao međudržavnu granicu u Batrovcima i to mnogo pre Severininih hitova. Istovremeno, navršilo se i pet godina kako je list prestao da izlazi.
O značaju Ferala za Nedeljnik govori novinar Predrag Lucić, koji je s Borisom Dežulovićem i Viktorom Ivančićem osnovao ovaj časopis.
- Nije moje da govorim o značaju Ferala. Mogu samo o onome što smo pokušavali da uradimo. A pokušavali smo samo to da iz broja u broj pravimo novine najbolje što smo znali, sa svom energijom, pameću i ludošću što smo imali. Drugačije od toga nismo hteli, a valjda ni umeli. Zato smo, mislim, i imali takve čitaoce koji nisu dopuštali da im bilo ko, za dobrobit dupeta, kenja po glavi - kaže Lucić, koji i dalje susreće čitaoce koji nisu ravnodušni prema onome što se događa oko njih, pa tako ni prema ravnodušnim novinama.
Osnivači Ferala: Boris Dežulović, Predrag Lucić i Viktor Ivančić
Publicista Đorđe Matić smatra da se Feral nesumnjivo razlikovao od svih časopisa, novina i medija uopšte, kako u Hrvatskoj ali i u bivšoj Jugoslaviji, u najgore doba - devedesetih. Bili su mnogo više od novina i tokom tih dugih deset godina bili jedan krov pod koji su se mogli sakriti svi koji su drugačije mislili i osećali u odnosu na strašni režim novonastale države.
- Feral je takođe razbio onu idiotsku tezu koju takozvani "narod" voli da govori, onu što počinje sa - "kad bi se pisalo o onom što se stvarno desilo/dešava". Feral je to prokazao kao kukavičluk, konformizam i apsolutnu laž. Naime, nema traumatske teme u Hrvatskoj o kojoj Feral nije pisao prvi. Od zločina nad Srbima u Slavoniji, Lici i Dalmaciji u prvim godinama rata, a onda i o Oluji, i to s intervjuima s učesnicima zločina, koji su izgovorili sve ono oko čega će se tek kasnije baviti Hag i domaće institucije, pa do pljačke države od strane Tuđmanove kamarile - objašnjava Matić.
